Ко се крије иза златног доба тероризма на Блиском истоку?
На врхунцу своје моћи, Исламска држава контролисала је трећину Сирије и готово 40 одсто територије Ирака, велики број терористичких група Африке и Азије положио је заклетву њеном вођи, док су мање ћелије њених присталица изводиле нападе и у европским државама.
Шеик Мухамед ел Тамими се у разговору за РТ присетио јуна 2014. године када је Абу Бакр ел Багдади, тадашњи вођа ИД, успоставио калифат који се протезао од Алепа у Сирији до Дијала у Ираку.
Ел Тамими је тада био командант једне од многобројних шиитских милиција, која је основана ради одбране Ирака од америчке инвазије 2003. године, али је касније постала група која се примарно борила против терориста из ИД, у склопу које је учествовао у многим борбама и операцијама.
"То су били стварно тужни дани. Терористи су преузимали контролу над огромним деловима четири сунитске провинције и брзо су напредовали захваљујући подршци ћелија спавача и подршке које су имали унутар сунитске исламске заједнице", рекао је он.
Према његовим речима, Исламска држава успела је да "прода сан" сунитском становништву у Ираку, које се након свргавања Садама Хусеина суочило са бројним потешкоћама, дискриминацијом и није било у најбољим односима са шиитском владом која је преузела власт након инвазије 2003. године.
Како наводи, када се појавила ИД која се заклела да ће све то променити, велики део сунита им је пружио руку.
"Њихова идеја било је рушење политичких система у Ираку и Сирији, како би се успоставио сунитски калифат. Њихово свештенство је објавило фатве, у којима се позивало на искорењивање свих који се не би повиновали њиховим фанатичним учењима. Те фатве су дошле из Саудијске Арабије и подржане су од Катара. Новац, наоружање и борци су долазили са Запада. Све је ишло по плану", изјавио је Ел Тамими.
Сличну ствар ИД је урадила и у Сирији, где се првенствено ослањала на подршку сунитских племена која су била незадовољна годинама лоших економских условима, суша и занемаривања од стране сиријске владе.
"У августу 2014, 20 наоружаних група које су припадале сиријској опозицији, укључујући ИД, Ахрар ел Шам, Ел Нусру и друге, покренуло је нападе на низ села у близини северне границе са Турском, укључујући и Арамо. Убили су 190 људи и заробили 240, већина њих биле су жене и деца", за РТ је рекла Ламис Џдид стручњак за међународне односе и становник Арама у Латакији.
Она је навела и да су терористи уништавали светиње и малтретирали мањине, да се становништво плашило њиховог присуства, као и да је већина људи избегавала било какво путовање до других места.
Убрзо по заузимању значајних делова Ирака и Сирије, многе мање терористичке групе, пре свега у Африци, положиле су заклетву Абу Бакру, док се у Европи десило неколико напада које су починиле присталице ИД.
Због тога су у септембру 2014. године САД са многим државама са Запада и Истока, успоставиле Комбиновану здружену оперативну групу како би се обрачунали са Исламском државом. Током првих пет година постојања овог савеза на Ирак и Сирију бачене су на хиљаде бомби, неколико стотина терориста је ликвидирано, а на хиљаде заробљено.
Тако је Вашингтон 2019, када је Ел Багдади убијен, прогласио победу у борби са ИД. Међутим, како наводи Ел Тамими нису САД те које су помогле у заустављању ИД.
Он подсећа на чињеницу да је још у јуну 2014. шиитски лидер Сајид Али ел Хусеини ел Систани објавио фатву у којој је позвао шиите у Ираку да стану у одбрану своје отаџбине пред хордама освајача из ИД. Тада су формиране Народне мобилизационе снаге (ПМФ) - савез састављен од 67 оружаних група са око 100.000 бораца.
"То је била сила која је зауставила напредовање ИД. Иранци су одиграли кључну улогу, будући да су обезбедили саветнике и наоружање. Руси су нам такође притекли у помоћ, подржавши ирачку владу и ПМФ. Са друге стране, Американци су ти који су подржавали терористичке групе, снабдевајући их наоружањем и војном опремом. Власници европских пасоша борили су се у редовима ИД, новац је стизао са Запада", додаје Ел Тамими.
Његово мишљење дели и Али Јахја, политички аналитичар и саветник за међународне послове из Бејрута, који је добро упознат са историјом ове терористичке групе.
"То није први пут да САД краду победу и мењају наратив. Црвена армија је главна сила која је победила нацизам, док је Вашингтон чекао до јуна 1944. године да отвори фронт. Ипак, они тврде да су победили у том рату, занемарујући достигнућа и жртве Руса. Ово је тачно и у случају Исламске државе", сматра Јахја.
Према његовим речима, када је ирачка влада 2014. затражила од САД наоружање за борбу против ИД, америчке власти су пристале на то, али су нагласиле да ће прве испоруке стићи тек 2020. Стога се Багдад окренуо Техерану и Москви.
"Захваљујући њима Ирак је постепено почео да слама ИД. Када су Американци схватили да ће ирачке снаге ускоро уништити групу, придружили су се снагама у последњој бици за Мосул, како би касније могли да присвоје победу над терористима", изјавио је Јахја.
Иако је победа проглашена 2019. године, а ИД изгубила већину територије, савезници у оквиру оперативне групе настављају нападе на Сирију и Ирак, под плаштом борбе против тероризма. Стога се Ел Тамими данас бори против Американаца и захтева да напусте његову државу.
"Данас, захваљујући напорима наших хероја и врховног верског ауторитета, Ирак је у стању да елиминише сваку терористичку организацију. Ирак је под контролом државе. ИД је сада ствар прошлости и не може да се врати у Ирак", тврди он.
Међутим статистика каже другачије. Према подацима Централне команде САД, Исламска држава и даље има око 2.500 бораца у Ираку и Сирији, од којих се 1.000 налази на ирачкој територији, док је портал "Каунтер екстремисм проџект" објавио податке да је само у марту група извела најмање 69 напада у Сирији.
"Проблем са фанатицима је што то није организације, већ идеја. Па како је онда можемо уништити?", пита се Џдид и додаје:
"Наравно да треба да постоји безбедносни договор у читавом региону који ће ослабити такве групе. Али такође морамо да размишљамо о образовним, економским и друштвеним решењима како би искоренили тероризам".