Свет
Џефри Сакс: Зашто САД не желе да преговарају о окончању сукоба у Украјини?
"За Бога милога, преговарајте", поручио је Џефри Сакс америчкој администрацији
Америчка администрација на челу са Бајденом треба да напусти неоконзервативни приступ и одмах започне преговоре са Руском Федерацијом о статусу Украјине и безбедносним аранжманима, сматра економиста Џефри Сакс.
"По пети пут од 2008. Русија је позвала САД на преговоре о безбедносним аранжманима, овог пута у предлозима председника Владимира Путина од 14. јуна 2024. У протекла четири случаја, САД су одбиле понуду преговора у корист неоконзервативне стратегије за слабљење или распарчавање Русије кроз рат и тајне операције. Неоконзервативна тактика САД је катастрофално пропала, разарајући Украјину у том процесу и угрожавајући цео свет. После свих ратних хушкања, време је да Бајден отвори преговоре о миру са Русијом", написао је Сакс у ауторском тексту за портал "Комон дримс".
Према његовим речима, од краја Хладног рата САД примењују страгеију чији је циљ да се Русија ослаби, распарча и прикаже као непријатељска сила, што су неоконзервативци и поједини амерички званичници попут Ричарда Чејнија и Збигњева Бжежинског јавно заступали још деведесетих година.
Сакс подсећа и да је Вашингтон у склопу ове стратегије бомбардовао СРЈ која је била означена као савезник Русије, те да су компаније америчког војноиндустријског комплекса наоружавале чеченске побуњенике почетком двехиљадитих.
Такође, да би осигурале напредовање против Русије, САД су заступале агресивно проширење НАТО-а, упркос обећањима Михаилу Горбачову и Борису Јељцину да се НАТО неће померити "ни један инч источно од Немачке".
"До 2020. године, НАТО се заправо проширио на 14 земаља Централне и Источне Европе, односно бившег Совјетског Савеза", наводи Сакс и додаје:
"САД су такође настојале да прошире НАТО на Украјину и Грузију, са циљем опкољавања руске поморске флоте у Севастопољу НАТО државама - Украјином, Румунијом, Бугарском, Турском и Грузијом. То је идеја која води порекло директно из приручника Британске империје за време Кримског рата".
Амерички економиста потом подсећа да су руски лидери, управо у оваквим околностима, у више наврата предлагали да преговарају о безбедносним аранжманима са Европом и САД који би обезбедили безбедност за све заинтересоване земље, а не само за НАТО блок. Вођене планом неоконзервативаца, САД су одбијале да преговарају, истовремено покушавајући да окриве Русију за непостојање преговора.
Русија четири пута позивала САД на преговоре
Према његовом мишљењу, Русија је, пре најскоријег Путиновог предлога, четири пута позивала САД за преговарачки сто. Први пут је то било 2008. године, када се Вашингтон припремао да НАТО прошири на Грузију и Украјину, а тадашњи председник РФ Димитриј Медведев је тада предложио споразум о европској безбедности, за које САД нису биле заинтересоване.
"Други предлог дошао је од Путина након насилног свргавања украјинског председника Виктора Јануковича 2014. године, што је урађено уз активно саучесништво, ако не и директно руководство владе САД. Европљани, САД и Русија су 21. фебруара склопили договор са Јануковичем у којем је он пристао на превремене изборе. Ипак, вође државног удара одбацили су договор истог дана, заузели владине зграде, запретили новим насиљем и сменили Јануковича следећег дана. САД су подржале државни удар и одмах су признале нову владу", наводи он додајући да се ради о класичној тајној операцији ЦИА.
Трећи предлог је, како пише Сакс, уследио 2021. године, након пропасти споразума "Минск 2" и неколико година оружаног сукоба у Донбасу.
"Западна страна је третирала 'Минск 2' не као формални уговор, већ као тактику одлагања како би се 'Украјини дало времена' да изгради своју војну снагу", написао је амерички економиста позивајући се на речи некадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Стога је руски председник Владимир Путин у децембру 2021. године поново позвао САД на преговоре и то не само о питању проширења НАТО, већ и о нуклеарном наоружању услед повлачења америчке стране из "Уговора о противбалистичким ракетама" 2002. и "Уговора о нуклеарним снагама средњег домета" 2019. године.
"С обзиром на такав развој догађаја, Путин је 15. децембра 2021. ставио на сто нацрт уговора САД и Руске Федерације о гаранцијама безбедности. Кључно питање на столу, члан 4, било је окончавање покушаја САД да прошире НАТО на Украјину. Позвао сам америчког саветника за националну безбедност Џејка Саливана крајем 2021. да покушам да убедим Бајденову Белу кућу да уђе у преговоре. Мој главни савет је био да се избегне рат у Украјини прихватањем неутралности Украјине, а не чланства у НАТО, што је за Русију била јарко црвена линија", наводи Сакс.
Међутим, Бела кућа је одлучно одбацила његов савет, тврдећи да се проширење НАТО-а на Украјину не тиче Русије. Истовремено економиста се запитао шта би САД рекле ако би нека земља на западној хемисфери одлучила да дозволи Русији и Кини да на њеној територији успоставе своје војне базе.
"Да ли би Бела кућа, Стејт департмент или Конгрес рекли: 'То је сасвим у реду, то је питање које брине само Русију или Кину и земљу домаћина' Не. Свет је замало дошао до нуклеарног армагедона 1962. године када је СССР поставио нуклеарне пројектиле на Кубу, а САД увеле поморски карантин и запретиле ратом уколико Руси не уклоне ракете", рекао је он и додао:
"Америчком војном савезу није место у Украјини, исто као што руској или кинеској војсци није место у близини границе са САД".
Четврта Путинова понуда за преговоре стигла је у марту 2022. године, када су Русија и Украјина умало закључиле мировни споразум и то само неколико недеља након почетка руске Специјалне војне операције. Русија је тада такође тражила једну велику ствар: неутралност Кијева, то јест, Украјина ван НАТО-а и забрану размештања америчких пројектила на границама Русије.
Иако су украјинске власти прихватиле овај предлог, Кијев је крајем марта изненада одустао од преговора, а главни кривац за ово је тадашњи премијер Велике Британије Борис Џонсон.
"Британски премијер Борис Џонсон, следећи традицију британског антируског ратног хушкања још од Кримског рата, је долетео у Кијев да упозори Зеленског око питања неутралности и истакне како је од велике важности да Украјина победи Русију на бојном пољу. Од тог датума, Украјина је имала око 500.000 мртвих и налази се пред поразом", пише Сакс.
Сада имамо пету понуду за преговоре, коју је 14. јуна јасно и уверљиво објаснио сам Путин у свом говору пред дипломатама у руском Министарству спољних послова. Путин је изнео услове које је Русија предложила за окончање рата у Украјини, а тичу се неутралности, нуклеарног наоружања, демилитаризације, заштите руског становништва и статуса ослобођених региона.
"САД морају да преговарају"
Амерички економиста сматра да Бела кућа није у праву што избегава преговоре само због неслагања са предлозима Русије, стога би према његовом мишљењу, требало да изнесе сопствене предлоге и седне на преговарачки сто ради окончања сукоба.
"За Русију постоје три кључна питања: неутралност Украјине (окончање ширења НАТО), останак Крима у руским рукама и промене граница у источној и јужној Украјини. О прва два се готово сигурно не може преговарати", наставља Сакс и додаје да ће треће питање бити главна тема преговора.
Према његовим речима, САД не могу да се претварају да су државне границе свете након што је НАТО бомбардовао Србију 1999. да би се одрекла Косова и Метохије и после што су САД извршиле притисак на Судан да се одрекне Јужног Судана.
"Да, границе Украјине ће бити поново исцртане као резултат десетогодишњег рата, ситуације на бојном пољу, избора локалног становништва и компромиса направљених за преговарачким столом. Бајден треба да прихвати да преговори нису знак слабости. Као што је Кенеди рекао: 'Никада не преговарајте из страха, али никада се не плашите преговарања'. Роналд Реган је чувено описао сопствену преговарачку стратегију користећи руску пословицу: 'Веруј, али провери', написао је Сакс.
Како наводи, неоконзервативни приступ према Русији који је од почетка био арогантан и обична заблуда је сада уништен, НАТО се никада неће проширити на Украјину и Грузију, а никаква тајна операција ЦИА неће срушити Русију.
"Украјина ужасно крвари на бојном пољу. Често има 1.000 или више мртвих и рањених у једном дану. Неуспели план игре неоконзервативаца приближава нас нуклеарном армагедону, а Бајден и даље одбија да преговара и са својим тимом не одустаје од неоконзервативне фантазије о победи над Русијом и проширењу НАТО-а на Украјину", сматра он.
Украјински народ су у више наврата лагали Зеленски, Бајден и други лидери НАТО земаља, који су им више пута говорили да ће Украјина победити на бојном пољу, те да нема опција за преговоре. Украјина је сада под ванредним стањем, а јавности се не говори о сопственом клању пише он и упозорава:
"Зарад самог опстанка Украјине и да би се избегао нуклеарни рат, председник САД данас има једну превасходну одговорност: преговарати".
