У Астани, Казахстан, сутра почиње дводневни самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС) на ком би Белорусија требало да се у потпуности придружи овој организацији, као десета пуноправна чланица.
Чланство Белорусије за Европу значи две ствари.
Прва је да проширење ШОС-а означава почетак активнијег деловања ове организације која се бави и безбедносним питањима, за коју су многи аналитичари сматрали да је протеклих година "куњала" у међународним односима.
Сликовито речено, земље ШОС-а простиру се на више од 35 милиона квадратних километара и обухватају скоро седамдесет одсто укупне површине Евроазије са половином светске популације.
Ширење ШОС-а значи да се свет не мења само акцијама Запада
Иако није посреди војни блок или савез, већ пре свега безбедносна конференција, ШОС ће се, изгледа, разбудити и ојачати свој утицај у свету, а можда ће и мењати неке од својих улога.
Осим тога, конференција чији настанак дугујемо распаду СССР-а од ове недеље, пријемом Белорусије, постаје део источноевропске стварности, односно оног дела те стварности који никога не угрожава на Старом континенту, али присуством указује да се свет не мења само акцијама Запада.
Ширење чланства ће, такође, омогућити ШОС-у да игра активнију улогу у све напетијим међународним односима.
У Пекингу сматрају да је свет на раскрсници због заоштравања, конфронтација и спорова међу земљама, али и због, како се наводи у једном од коментара објављених у кинеској штампи, утицаја конкуренције великих земаља, регионалних сукоба и нестабилне глобалне економије, као и фактора који ометају успон земаља у развоју и тржишта у развоју.
Најновији пример таквих конфронтација и спорова су оштре санкција САД и њених савезника против Русије, уведене да би САД задржале глобалну хегемонију која им цури кроз песнице стиснуте за тучу.
ШОС је од суштинског значаја за мултиполарни свет
У таквим околностима развој међународних организација и мултилатералних механизама, укључујући Уједињене нације, суочава се са новим тешкоћама, а ШОС би, уколико активније буде деловао, могао да постане значајан фактор у постизању равнотеже и избегавању свих врста сукоба.
У Кини, која придаје велики значај предстојећем самиту у Астани, сматрају да су филозофија, правила и циљеви ове конференције од суштинског значаја за успостављање мултилатералне сарадње и унапређењу развоја.
У Кини сматрају да чланице ШОС-а проносе "шангајски дух", примењујући у пракси нове концепте сарадње, развоја, безбедности, цивилизације и глобалног управљања, као и да раде на изградњи новог модела регионалне сарадње.
Без имало сумње, ШОС се суочава и са унутрашњим, а не само са спољним изазовима. У првом реду, то је ефикасност управљања и избегавање потенцијалних унутрашњих противречности.
Очекује се да ће управо на самиту у Астани лидери ШОС-а разговарати о постизању консензуса, како би се, како у Пекингу очекују, убризгао нови подстицај развоју организације и отклониле потенцијалне унутрашње противречности.
Астана, иначе, заузима веома важно симболичко место у модерном кинеском погледу на свет. У Астани је Си Ђинпинг пре једанаест година предложио иницијативу успостављања економских коридора дуж древних путева свиле коју данас познајемо као "Појас и пут".
Док су чланице ШОС-а, пре свега у централној Азији, мудро градиле економску сарадњу и избегавале конфликте, САД су са својим савезницама биле заокупљене идејом војног приближавања Русији и "обуздавањем" кинеске економије царинским баријерама.
Два концепта несумњиво ће се сударити дуж линија цивилизацијских додира, а јачање ШОС-а у томе би могло да има значајну и можда једну од пресудних улога.
Предност ШОС-а је залагање за партнерство, а не савезе
У Кини радо истичу да се ШОС, како се каже у једном од коментара, залаже за партнерство, а не савезе, да одбацује менталитет хладног рата и подржава једнакост међу свим земљама уз изградњу широке мрежу партнерстава.
Предност ове организације је што је она показала да је у стању да у обзир узме објективну регионалну ситуацију и националне услове, али и да прилагоди разлике у политичким системима, економској снази и културним традицијама међу државама чланицама, посматрачима и партнерима са којима води дијалог.
Зашто је за Кину важно политичко поверење?
Политичко поверење налази су у основи кинеске идеје о изградњи заједнице са заједничком будућношћу, а ШОС би лако могао да постане једна од главних полуга таквог приступа, имајући у виду да чланице ШОС-а негују историјске везе и добре односе који нису баш од јуче. Ускоро ће бити обележена тридесета годишњица откако су постављени темељи ШОС-а.
Шангајска организација за сарадњу своје оснивање дугује такозваној и одавно заборављеној "шангајској петорци". Поменуту петорку чинили су Русија, Кина, Казахстан, Киргистан и Таџикистан.
Група је формирана 1996. године, због потребе преговора о границама Кине и некадашњих совјетских република, али је током наредних година наставила да шири питања и теме којима се бави, па је тематски спектар деловања значајно проширен.
Шангајска организација за сарадњу формирана је 2001. године, прикључењем Узбекистана "шангајској петорци" и померањем фокуса на регионалну безбедност, са посебним освртом на Авганистан и борбу против тероризма која је у Кини, на пример, у међувремену успешно окончана.
Индија и Пакистан придружили су се ШОС-у 2017, а потом Иран и Белорусија.
Запад ШОС-у не верује
На Западу радо истичу да је прошлогодишњи самит ШОС-а, у организацији Индије, одржан у виртуелном формату, што је у САД и међу њеним савезницама представљено као довољан доказ структурне крхкости ШОС-а и наводне кризе унутар организације, као и чињеницу да ће Индију у Астани представљати министар спољних послова, а не премијер Нарендра Моди, који је најавио званичну посету Русији, касније током јула.
Оно што Запад тишти, када је оживљавање ШОС-а посреди, није само приступање Белорусије овој организацији, ни састав индијске делегације, већ питање статуса Турске у њој, јер је Анкара, како сада ствари стоје, следећа у реду за пуноправно чланство у ШОС-у, чиме би доминација ове до јуче потцењене организације у Евроазији била запечаћена.