Свет
Савезницима се неће допасти: Како ће изгледати Трампов план за НАТО?
Трамп жели да терет одбране Европе "пребаци" на Европљане, као и да склопи споразум о окончању сукоба у Украјини
Мало је вероватно да ће САД напустити НАТО ако Трамп буде изабран за председника - али то не значи да ће та организација преживети његов други мандат, пише "Политико".
У замену за наставак ангажмана САД, Трамп очекује не само да европске земље драстично повећају потрошњу на одбрану – што је била његова главна замерка док је био председник – већ и да спроведу оно што стручњак за одбрану Дан Колдвел описује као "радикалну преоријентацију" НАТО-а.
"Више немамо избора", изјавио је он за "Политико", наводећи растући амерички дуг, смањење војног ангажовања и одбрамбену индустријску базу која не може да прати изазове и Русије и Кине.
Како наводи тај магазин, САД би задржале свој нуклеарни кишобран над Европом током другог Трамповог мандата укључујући ваздушне снаге и базе у Немачкој, Енглеској и Турској, као и своје поморске снаге. С друге стране, највећи део пешадије, оклопних јединца, логистике и артиљерије био би пребачен из америчких у европске руке.
Такве промене укључивала би "значајно смањење безбедносне улоге Америке – повлачење уместо останка на месту примарном заштитника у Европи, и прелазак на пружање подршке само у временима кризе", додао је Колдвел.
Трампови планови за Украјину
Према речима двојице стручњака за националну безбедност блиских Трампу, који су упознати са размишљањем унутар Трамповог ужег круга, републикански кандидат разматра склапање споразума са Путином о томе које би земље могле да се придруже НАТО-у, посебно Украјина и Грузија.
Такав план би био крај за нејасно обећање НАТО-а о будућем чланству Украјине – политику коју је Бајден наставио, иако се није обавезао на временски оквир.
"Вашингтон пост" је у априлу објавио да би иницијални план Трампове администрације такође укључивао притисак на Украјину да уступи Крим и погранични регион Донбаса Русији.
"Очекивао бих веома брз договор за окончање сукоба", рекао је Кевин Робертс, председник "Херитиџ фондације", утицајног тинк-тенка блиског некадашњем председнику.
Према наводима једног од стручњака за националну безбедност који је упознат са Трамповим размишљањем, који је говорио под условом анонимности, Трамп би "био отворен за неку врсту споразума којим би се спречило ширење НАТО-а и не би захтевао повратак на границе Украјине из 1991. године".
То, међутим, не значи да ће се Трампова администрација одрећи других могућности, укључујући испоруку великих количина оружја Украјини, додао је он.
Трамп лично није изнео детаљан план за решавање сукоба у Украјини. Он је рекао да ће "окончати рат" непосредно након што буде победио на председничким изборима.
Трамп је крајем јуна рекао и да је давање обећања Украјини да ће постати чланица НАТО-а била "грешка" и "разлог зашто је овај рат почео".
Многи у Трамповом табору отворено сматрају да Украјина не би требало да буде чланица НАТО-а. "НАТО се већ проширио далеко изнад онога што нам је потребно за антихегемонистичку коалицију" против Русије, рекао је Колби.
Европљани нису спремни
Највећи проблем са Трамповим приступом НАТО-у може бити то што европске државе очигледно нису спремне да испуне драматично проширену војну улогу у скорије време. Међутим, оне неће имати избора ако Трамп буде истрајао у својим намерама.
Европски лидери живе у заблуди, верују многи амерички критичари. "Они заправо немају појма како да замене САД", каже Џереми Шапиро из Европског савета за спољне односе.
Критичари у Трамповом табору кажу да Европљани треба да развију заједничку одбрамбену индустрију уместо националних, да би повећали ефикасност и капацитет и испунили још увек неиспуњено обећање да ће проширити снаге НАТО-а за брзо реаговање са 40.000 на око 300.000 војника.
Али, са изузетком неких земаља попут Пољске, многе европске владе су и даље "потпуно у заблуди", каже Колдвел.
"Политико", међутим, наводи да би Трамп могао да нађе савезнике у Европи када је реч о блокирању пута Украјине ка НАТО-у. Немачки канцелар Олаф Шолц је у мају отворено рекао да не мисли да би Украјина могла да постане део НАТО-а у наредних 30 година.
У исто време, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је наговестио да прекид ватре неће бити довољан да покрене питање чланства Украјине у НАТО-у. "Морамо бити сигурни да је ово мир, а не само пауза", рекао је он.
