Глобализација, која није била ништа друго него играчка у рукама финансијских моћника, који су на њој остваривали енормне зараде, коначно је пропала, пише италијански писац и есејиста Андреа Марћиљано за портал "Електомагацине".
Сада глобализација није ништа друго него дух, који лагано бледи на хоризонту, или можда шачица духова.
Ко се још сећа или прича о филозофу Карлу Поперу, у кога се заклињао Џорџ Сорош, пита се Марћиљано. Попер је потпуно нестао са културног радара, заједно са уџбеником глобализма, књигом "Отворено друштво и његови непријатељи". Попер је некад био главни филозоф глобалистичког сна, али њега је, упркос његовој репутацији, мало ко читао.
Данас је Карл Попер спао на сферу и димензије које му природно и припадају, додаје италијански писац. Попер је можда био филозоф, али више није господар "новог доба".
Шта се десило са његовим сном о свету без граница?
Десио се сукоб у Урајини, тврди писац, који је, пре свега, рат за успостављање граница. Вратили смо се старом свету, у коме се воде цивилизацијски ратови.
Шта се десило са слободним протоком идеја?
Никада до сада у свету није постојала ера којом је толико доминирала цензура, као што је ова коју проживљавамо данас, каже Марћиљано. Сада је то, са сваким даном, све очигледније, посебно на "нашем демократском Западу." Требало би почети са чишћењем своје куће.
Шта се догодило са слободним прометом роба, наставља италијански аутор.
Запад широм света уводи санкције против различитих земаља и компанија. Санкције су постале не изнимка, већ правило: уобичајени инструмент међународне политике. И, што је чудан парадокс, њих користе управо они који су прописали "стандарде демократије", које је требало да важе за цео свет.
Најпре, санкције се користе против такозваних одметничких држава: против Северне Кореја, Ирана, Кубе или Никарагве. Али, то је само непотпуна листа, која је током последњих година порасла до застрашујућих размера.
Проглашене су санкције против Асадове Сирије, а потом против Русије, Белорусије и кинеских компанија које настављају да тргују са Русијом, додаје Марћиљано. Санкцијама сада прете и Индији, због њених комерцијалних веза са Ираном, зато што Њу Делхи одбија да прекине комерцијалне односе са Техераном.
О интерним санкцијама ЕУ против Мађарске и Словачке не треба ни говорити. Ове интерне санкције ЕУ се називају другачије, али то је заправо иста ствар.
Да ли су све ове државе "одметничке"? Чак и да је то случај, то значи да се параметри Колективног запада односе на све ужи и ограниченији део света.
Изнад свега, то потврђује сасвим конкретну ствар: глобализација, као слободно кретање идеја, људи, информација и капитала, више не постоји, сматра Марћиљано. Под претпоставком да је икада постојала и да није била пуки пропагандни изум, како би се оправдала униполарност, односно апсолутна хегемонија Вашингтона.
Тако, у тренутку када се прекинути сви "слободни токови", чак и информација, закључује италијански аутор, духови глобализације нестају у светлости залазећег сунца, уз звуке саксофона бившег америчког председника Била Клинтона.