Изненађење на изборима у Француској: Левица добила највише гласова, премијер подноси оставку

Левичарска коалиција Нови народни фронт имаће у Националној скупштини између 172 и 192 мандата, коалиција председника Емануела Макрона "Заједно" између 150 и 170, а десничарско Национално окупљање између 132 и 152 мандата, пројектовани су резултати ванредних парламентарних избора у Француској.

Конзервативна Републиканска партија, односно њен део који се није придружио Националном окупљању, имаће између 57 и 67 мандата, што је слично броју посланика у садашњем сазиву.

У оквиру левичарске коалиције, Непокорена Француска Жан-Лик Меланшона ће имати између 68 и 74 мандата, социјалисти између 63 и 69, Зелени између 32 и 36 и комунисти између 10 и 12 мандата.

Ради се о партијама које су се међусобно жестоко критиковале због великих идеолошких разлика, па је питање у којој мери ће представљати јединствени фронт у Националној скупштини.

Све то указује да ће Макрон имати доста проблема током преговора о формирању будуће владе.

То значи да ниједна политичка групација није освојила већину на изборима. Француска национална скупштина има 577 места, што значи да је 289 места потребно за апсолутну већину.

Процењује се да је коначна излазност била око 67 одсто, што је највећа излазност у последњих 20 година. Поређења ради, излазност у другом кругу на изборима пре две године износила је 46 одсто.

Француски премијер Габријел Атал саопштио је вечерас да ће сутра понудити оставку председнику Емануелу Макрону, након што је њихова центристичка коалиција "Заједно" заузела друго место на изборима данас.

Истакао је да ће вршити функцију премијера док ''дужност то захтева'', преноси Ројтерс.

Атал је напоменуо да "екстремне странке", укључујући крајње десничарско Национално окупљање (РН) и левичарску коалицију Нови народни фронт, неће бити у стању да оформе владу након парламентарних избора.

Лидер крајње левице Жан-Лик Меланшон позвао је Макрона да његовој коалиција да мандат за формирање нове владе. 

"Наши људи су јасно искључили најгоре решење за њих. Национално окупљање је данас далеко од тога да има апсолутну већину", рекао је он, додајући да је ово "велико олакшање за милионе људи који чине нову Француску".

Председник мора да се "поклони резултатима левице, која постаје већина у Скупштини, под заставом коалиције Нови народни фронт", рекао је он.

Лидер Социјалистичке партије Оливије Фор, која је део НПФ-а, рекао је да је Француска рекла "не" Националном окупљању, као и да његова коалиција треба да "преузме одговорност и окрене нову страницу француске историје".

Марин ле Пен: Наша победа је само одложена

Премијерски кандидат Националног окупљања Жордан Бардела одбацио је "неприродни савез" између председника Макрона и левице. "Вечерас ови савези бацају Француску у загрљај крајње левице Жан-Лика Меланшона", рекао је он. 

Потпредседник Националног окупљања Себастијен Шену изјавио је да је Макрон "гурнуо Француску у хаос", тврдећи да су коалиције које су формиране пре другог круга избора "потпуно неприродне".

Макрон је расписао ванредне парламентарне изборе након што је његова странка Препород остварила катастрофалан резултат на европским изборима почетком јуна.

Национално окупљање је освојило највећи број гласова током првог круга избора пре недељу дана, односно 33,15 одсто. На другом месту је био левичарски Нови народни фронт са 28 одсто, док је центристичка коалиција око партије председника Макрона завршила на трећем месту са тек 20 одсто гласова.

Велики број трећепласираних кандидата левице и центра, њих 224, повукао се из трке након првог круга како би спречили победу партије Марин ле Пен.