Свет
Како ће изгледати француски парламент: Пет постизборних сценарија
Од мањинске до техничке владе, али и могућности институционалне кризе уколико не дође до (неког) договора
Након што је у другом кругу ванредних парламентарних избора у Француској левичарски блок освојио највише мандата, али недовољно да сам формира власт, за сада је нејасно како ће изгледати нова парламентарна већина у Националној скупштини.
Аналитичари наводе пет могућих постизборних сценарија, с обзиром на то да је левичарски Нови народни фронт (НФП) највећа политичка снага у новој Националној скупштини са 182 посланика, али далеко од апсолутне већине, преноси БФМ ТВ.
У одсуству апсолутне већине, левичарска Непокорена Француска (ЛФИ), најснажнија партија у победничкој коалицији НФП, предлаже да део програма као што је повећање минималне зараде, блокирање цена, поништавање пензионе реформе, буде спроведен путем уредби.
"Могуће је формирати и мањинску владу која успешно функционише", поручују из ЛФИ и подсећају да су то демонстрирали и Елизабет Борн и Габријел Атал.
Други могући сценарио је да странка Републиканци формирају блок с Макроновим центристима и да уз помоћ мањих десничарских странака заједно располажу са 231 посланичким мандатом.
Без апсолутне већине у Националној скупштини, оваква коалиција би морала да се ослања на сарадњу и помоћ различитих политичких групација, у зависности од политичких агенди које би се нашле на дневним реду.
Трећа могућност коју наводе аналитичари за БФМ ТВ је тзв. коалиција на немачки начин, тј. сарадња социјалиста, конзервативаца и центриста или зелених. Рачуница каже да би коалиција социјалиста, Макронових центриста и Републиканаца могла да располаже тесном већином од 296 посланика.
Међутим, таква врста сарадње и успостављање политичког савеза између левичарских, десничарских и центристичких политичких партија никада се није остварила током постојања Пете Републике.
Као четврта могућа опција наводи се формирање техничке владе која би се састојала од стручњака (економиста, високих државних службеника, дипломата...), а коју би водила нека општеприхваћена политичка личност на положају премијера.
Како се додаје, то би била суперадминистрација задужена да обезбеди континуитет функционисања државе - да обезбеди плате и покрива трошкове државне администрације, преусмерава потребне ресурсе локалним, децентрализованим администрацијама и управља стотинама милијарди евра које су потребне Француској за очување тржишне динамике.
Пети сценарио предвиђа неуспех свих претходно наведених опција, а француски председник Макрон не би могао да расформира Националну скупштину пре јула 2025. године, што би Француску увело у дубоку институционалну кризу и стална гласања о неповерењу влади које би заједнички или појединачно захтевали НФП, Републиканци или РН, наводи БФМ ТВ.
Према прелиминарним резултатима другог круга ванредних парламентарних избора у Француској, које је објавило Министарство унутрашњих послова Француске, левичарска коалиција Нови народни фронт (НФП) освојила је 182 места у националној скупштини, преноси "Монд".
Политички савез актуелног француског председника, центристички блок Заједно освојио је, према тим подацима, 168 посланичких места, а на трећем месту је ултрадесничарска партија Национално окупљање (РН) Марин ле Пен са освојена 143 места.
