Потпредседница Аргентине осуђена због корупције

Киршнер добила шест година затвора и доживотну забрану обављања јавних функција

Актуелна потпредседница Аргентине Кристина Фернандес де Киршнер проглашена је кривом за корупцију и осуђена на шест година затвора, уз доживотну забрану обављања јавних функција. Она ће, међутим, због имунитета остати на слободи до краја мандата.

Савезни суд у Буенос Ајресу изрекао је пресуду након три и по године поступка у којем је учествовало више од 100 сведока.

Киршнер (69) је оптужена за примање мита и "недозвољено дружење" са грађевинским магнатом током свог председничког мандата 2007-2015. Тужиоци су тражили казну од 12 година затвора.

Киршнер је била потпредседница и шефица аргентинског Сената од децембра 2019. године, а имунитет јој може бити одузет само са мало вероватних две трећине гласова у Дому. Она такође има могућност да се жали на пресуду Врховном суду.

Пресуда је први случај да је актуелни потпредседник у Аргентини осуђен за прекршаје док је био на функцији. Заменик Киршнерове Амадо Буду, као и председници Карлос Менем и Фернандо де ла Руа, осуђени су након што су напустили своје функције.

Киршнер је одбацила све оптужбе рекавши да је читав процес био политички напад на њу препун неправилности. У року од неколико минута након пресуде, рекла је да је читва ситуација превазишла "законе".

"Ово је паралелна државна и правосудна мафија и потврда парадржавног система у коме се одлуке о животу, баштини и слободи свих Аргентинаца доносе ван изборних резултата", рекла је она.

Киршнер је наследила свог покојног супруга Нестора (2003-2007) на месту председника, а осумњичена је да је усмерила милионе средстава за јавне радове Лазару Баезу, бизнисмену који је био пријатељ пара.

Након што је Киршнер напустила функцију 2015. године, она је такође оптужена за постављање лажно ниске цене за фјучерсе долара, али је ослобођена оптужби. Друга оптужница ју је теретила за издају, али је касније одбачена, док је тврдњу да је склопила тајни пакт са Ираном да заштити наводне починиоце терористичког бомбашког напада 1994. године одбацио други савезни суд у октобру 2021.

Следећи председнички избори у Аргентини су за 11 месеци и до пресуде се веровало да ће се Киршнер поново кандидовати за ту функцију.

Киршнер се сматра најутицајнијом фигуром унутар аргентинске владајуће партије, коју су основали Хуан и Ева Перон 1946. Њен син Максимо предводи блок владајуће већине у Дому посланика, доњем дому аргентинског парламента.