Виктор Орбан није часио ни часа да своје добро познате ставове о важности мирног решења украјинског сукоба преточи у дела након што је Мађарска преузела кормило Европске уније.
Тако је Орбан покренуо дипломатски блиц чија је сврха да промовише постизање мира у Украјини што је пре могуће. Већ је посетио Кијев, Москву и Пекинг, и најавио посету Вашингтону.
"Орбан је на неки начин изузетак од генералног негативног правила. Шта год о њему неко мислио, он је једини човек који се издигао из сивила у светској политичкој заједници, и кренуо у трагање за миром. Колико је то реално, то је друго питање... Лепо је изабрао тачке — директне учеснике у рату, плус две најјаче силе света", каже бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић за РТ Балкан.
Прва етапа Орбановог пропутовања завршила се антиклимактично — Владимир Зеленски је одмах и без икаквог разматрања одбио предлог мађарског премијера о хитном прекиду ватре који би створио простора за мировне преговоре.
У Москви, са друге стране, Орбан је са Владимиром Путином имао "користан" разговор, како је сусрет описао руски лидер, који је, изгледа, изазвао општу панику у Бриселу. Портпарол Европске комисије Ерик Мамер га је оптужио да "подрива јединство у Бриселу", а председник Европског савета Шарл Мишел и шеф ЕУ дипломатије Жозеп Борељ похитали да појасне како Орбан на својој дипломатској турнеји не представља Европску унију.
Орбан је на то мирно одговорио да "ако желимо да окончамо рат, потребан нам је политички, а не бирократски приступ", и да паничне реакције ЕУ званичника представљају "управо (ону) бриселску бирократску бесмислицу која није дала резултате у проналажењу мира".
Након посете Пекингу, где је током састанка са кинеским председником Си Ђинпингом истакао да је "Кина кључна сила у стварању услова за мир у сукобу у Украјини", мађарски премијер ће се упутити у САД, али детаља о његовој посети је и даље мало.
"Сад је мало нејасно с ким ће се он сусрести у Вашингтону... Да ли ће се састати са актуелном администрацијом, коју формално представља Џозеф Бајден — а питање је колико је он уопште у стању да рационално посматра ствари — или ће се сусрести с Трампом као са неким ко објективно има све веће шансе да победи на предстојећим председничким изборима", каже за РТ Балкан публициста Игор Ивановић.
Блискост Виктора Орбана са Доналдом Трампом — која се огледа и у званичном слогану мађарског председавања ЕУ, а који је очигледна паралела крилатице републиканског бунтовника — представља посебно занимљиву непознаницу у једначини Орбанове посете Вашингтону.
Шта Орбанова посета значи за Бајдена, а шта за Трампа
Уколико ће сусрет у Вашингтону бити с Трампом, Орбан би са бившим (а потенцијално и будућим) председником САД могао да подели своја искуства из Кијева, Москве и Пекинга, и тако Трампу да материјала да додатно прилагоди свој мировни план за Украјину, оценио је мађарски политиколог Георг Шпертле за РИА Новости.
У случају да се он састане (и) са Бајденом или неким представником актуелне администрације, састанак би био конструктиван у контексту промовисања мира у Украјини, иако се актуелна администрација досад показала као неумољива у свом ратнохушкачком ставу.
"Бајден је у некој врсти обавезе да учини нешто другачије. Можда не више и боље, али другачије него што је до сад радио. Досад је био политичар-ратовођа. Давао је једностране изјаве које не дају никакав простор реалној потрази за мир, јер је заинтересован да се, преко Украјине, домогне Русије. Сада ће он бити у деликатној ситуацији, јер ако долази један борац за мир, који већ има разумевање и подршку у најмање две тачке, Москви и Пекингу, и који је контактирао Кијев, који следи Бајденову политику, онда ће Бајден бити у прилично неугодном сендвичу", каже Јовановић.
"Сендвич" у којем се Бајден налази утолико је неугоднији имајући у виду предстојеће изборе у САД и блиске везе Орбана с Трампом, који се профилисао као мировни кандидат. Како Јовановић додаје, "амерички народ, као и сваки други народ, више воли мир него рат".
"Ово је прилично оригинална мировна иницијатива, која није без изгледа", сматра наш саговорник.
Орбан и Брисел у игри за европске интересе
Будући ветеран бриселских "ходника моћи", није немогуће да је да је Орбан очекивао да ће његова турнеја, или макар њени делови, изазвати негодовање у европској уређеној "башти", а европски естаблишмент тако несмотрено упасти у замку.
"Негација у политици није јак аргумент... То је нешто што је најлакше учинити, ако немате бољи одговор, али уједно остављате утисак испражњености пред иницијативом која има (боље) оправдање и циљ него што они имају — а то је да се успостави мир, док они заговарају наставак садашњег стања, односно рата", каже Јовановић, коментаришући тврдње европских званичника да Орбаново дипломатско пропутовање нема њихову подршку.
Ипак, не треба заборавити да је Виктор Орбан европски лидер, и да, иако се при томе мора ухватити у коштац са званичним Бриселом, заступа европске интересе, онако како их он види.
Саветник мађарског премијера Балаш Орбан рекао је у интервјуу за "Еурактив" да је циљ дипломатске турнеје Виктора Орбана да мировни споразум не буде закључен "иза леђа" Европљана, пошто би у том случају они морали да плате "цену која ће бити поражавајућа за све владе (Европе)".
Публициста Игор Ивановић подсећа да би Украјина имала "много више становника" и "много већа природна богатства" да су мировни преговори Москве и Кијева у Истанбулу 2022. године, који су предвиђали останак Доњецке и Луганске Народне Републике, Херсона и Запорожја у оквирима Украјине.
"Можда је Орбанова рачуница да ће, ако се ова иницијатива не прихвати, већ следећа бити таква да Украјина буде десеткована", сматра Ивановић.
Новинар Небојша Малић сумња да ће Орбанова мировна иницијатива донети непосредне и велике резултате, али напомиње и да, "ако му је намера била да целом свету покаже ко је спреман за дијалог а ко није, онда је у томе успео ван свих очекивања".