Дводневна посета индијског премијера Нарендре Модија Москви један је од показатеља да живимо у времену великих промена у међународној заједници које можемо непосредно пратити, каже спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић за РТ Балкан.
На значај посете у контексту руско-индијских односа, али и стварања "праведнијег, вишестраног света" у чему је, како каже Коркоделовић, Русија учинила пресудан корак покретањем Специјалне војне операције, указују и ставке из заједничке изјаве коју су потписали Моди и руски председник Владимир Путин.
У њој се односи Москве и Њу Делхија описују као "привилеговано стратешко партнерство", позива се на реформацију Савета безбедности Уједињених Нација и укључивање Њу Делхија у исти, спровођење резолуције УН о прекиду ватре и ослобађању заробљеника у Појасу Газе, већу заступљеност националних валута у билатералној трговини, и постизање трговинске размене у вредности од 100 милијарди долара до 2030. године.
Путин и Моди су такође истакли да се залажу за мирно решење украјинске кризе путем дијалога и дипломатије, да планирају да стимулишу нове заједничке економске пројекте и нове инвестиције, и описали сарадњу у енергетици као један од приоритета када је реч о развоју сарадње.
Међутим, не треба заборавити ни симболичку важност Модијеве посете, напомиње Коркоделовић. Индијски премијер је пре свог доласка у Москву руског председника назвао "пријатељем", а руска престоница је била прва међународна дестинација у коју је Моди отпутовао након што је освојио трећи мандат. То је уједно била и прва његова посета Москви од ескалације руско-украјинског сукоба.
Све то говори да су намере Запада да Русију изолује на међународном плану и изазове раздор у односима Москве и Њу Делхија пропале, напомиње Борислав Коркоделовић.
Позиција Индије у "великој игри"
Упркос томе, као и чињеници да је Модијев Сусрет с Путином изазвао негодовање Вашингтона, не треба закључити да ће Њу Делхи у блиској будућности придружити Русији у конфронтацији с Западом, али ни да ће се Индија одрећи односа с Русијом.
"Индија ће наставити да балансира између Русије и Запада, али ће у томе бити вођена прагматизмом и националним интересима – а који су од ескалације украјинског сукоба ишли у прилог сарадњи с Русијом", каже наш саговорник.
Јасно и брзо блоковско престројавање на страну Русије и Кине, са којима Индија дели чланство у БРИКС-у и ШОС-у, не треба очекивати ни због актуелних спорова између Пекинга и Њу Делхија.
Подсетимо, Индија и Кина деле нејасно дефинисану границу дужине 3.440 километара у региону Хималаја, која је била поприште бројних сукоба. Тензије су се последњи пут распламсале у јуну 2020, након што су се трупе двеју страна сукобиле у спорној долини Галван.
Када је у питању геополитичка позиција Њу Делхија, Коркоделовић такође напомиње да постоје три "троугла моћи", каквим их је дефинисао Хенри Кисинџер, на које треба обратити пажњу – троугао Русија-Индија-Кина, троугао САД-Кина-Индија, и троугао САД-Кина-Русија.
У том контексту, односно контексту решавања спора између Њу Делхија и Пекинга, Москва и билатерални односи Русије и Индије могу играти кључну улогу, напомиње наш саговорник.
Коркоделовић подсећа да су министри спољних послова Индије и Кине, Субрамањам Џаишанкар и Ванг Ји, на овогодишњем самиту ШОС-а у Астани обећали да ће "удвостручити" напоре да се актуелни спорови реше и додаје да ће још једна прилика за учвршћивање односа у троуглу Русија-Индија-Кина бити предстојећи самит БРИКС-а у Казању.