Свет
"Политико": Чланство Украјине у НАТО је највећи табу на Западу
Тема чланства Кијева у Алијанси је толико "шкакљива" да је бројни званичници избегавају у широком луку
Евентуално чланство Украјине у НАТО је тема о којој бројни званичници не желе ни да разговарају.
Када је Кијев у септембру затражио убрзани приступ Северноатлантској алијанси, НАТО је јавно понављао свој принцип отворених врата за све заинтересоване, али нису пружили конкретан одговор. На прошлонедељном самиту министара спољних послова НАТО, само је поновљено магловито обећање из 2008. да ће Украјина једногдана постати чланица.
Портал "Политико" анализирао је зашто је чланство Украјине у НАТО толики табу на Западу.
НАТО је тренутно подељен по питању уласка Кијева у клуб. Европске престонице не желе додатно да провоцирају Русију, свесне да се Москва противи ширењу НАТО на исток. Још важније, чланство у НАТО значи да би чланице морале да помогну Украјини у случају да је нападнута, а сукоб је нешто што многи желе да избегну.
Резултат тога је да, док Европа и САД шаљу војну помоћ вредну милионе долара Украјини, уводе санкције Москви звог војне оперције, и одричу се руских енергената, чланство Кијева у војном пакту остаје у запећку међународне политике.
Украјински политичари упорно понављају да су у сваком погледу чланица западне војне алијансе и да заслужују брз пут у НАТО. "Ми смо, де факто, већ завршили наш пут до НАТО и доказали да смо у складу са стандардима алијансе", рекао је украјински председник Владимир Зеленски захтевајући "формализацију" тога.
Његов захтев је многе блиске партнере Кијева изненадио и шокирао јер се коси са планом најутицајнијих чланица Алијансе: прво оружје, потом разговори о чланству. Такав приступ би, сматрали су они, ускратио Москви изговор да увуче НАТО у директан сукоб.
НАТО је подељен по питању чланства. Источне земље-чланице залажу се за ближе везе Кијева и НАТО и конкретан план уласка земље у чланство. Са друге стране, француски председник Емануел Макрон шокирао је многе позивом да се узме у обзир и став Москве о ширењу НАТО на исток.
Други једноставно избегавају тему - не одацују захтев Кијева али и не нуде конкретне одговоре, већ само понављају да је сада најважније фокусирати се на помагање Украјини да победи у сукобу.
Та подела између западноевропских престоница за које је чланство Украјине ултра осетљиво питање и источних престоница које се залажу за што бржи пријем, додатно је појачана ситуацијом у Украјини. "Неке земље једноставно не желе о томе ни да разговарају јер се плаше реакције Русије", рекао је Бен Шрир, директор за Европу при Међународном институту за стратешке студије.
Украјински званичници свесни проблема, траже додатне гаранције од НАТО-а у виду активирања члана 5 који подразумева реакцију Алијансе у случају напада на чланицу, које врло вероватно неће добити јер НАТО не жели сукоб са Русијом.
у случају да Украјина остане "заглављена" у сукобу, од њиховог чланства нема ништа, сматра Макс Бергман, директор европског програма у Центру за стратешке и међународне студије.
"Али ако поврати територију и пристане на границе - гдегод те границе да буду и без обзира на то да ли укључују Крим или не - ствари онда могу брзо да се одвијају", додао је он.
