Сеизмички земљотреси су ретки у Француској. Политички земљотреси, са друге стране, знатно су чешћи, пише бриселски "Политико".
Француска политика почиње поново да се усклађује према познатом и блиском обрасцу "левица против деснице", а француска Народна скупштина по први пут у 60 година Пете републике нема ни доминантну већину, а ни очигледну мањину.
Французи ће стога, како пише портал, "морати да буду Белгијанци, Немци и Швајцарци и усаврше бизарну уметност прављења коалиција".
Једно се питање се ипак издваја: Да ли је овогодишњи пораз Марин Ле Пен, трећи за седам година, кап која је прелила чашу? Другим речима, колико је вероватно да Ле Пенова добије наредне изборе, иако Французи до сада три пута нису изабрали њену антиевропску, проруску политику?
"Лично бих рекао да није вероватно, али постоје врло јаки аргументи да јесте", признаје новинар "Политика".
Пре свега, Ле Пенова ове године није доживела пораз, већ је у питању "још један марш ка победи". Наиме, крајње десничарски блок у Скупштини Француске је 2017. године имао само 6 места, 2022. је имао 88, а од прошлог викенда има 143.
Француски систем јавне подршке политичким партијама заснива се на броју гласова које добију и колико места освоје, те је својим успехом Национално окупљање Ле Пенове освојио џекпот од више милиона евра, који је раније одлазио мејнстрим партијама. Новац им, дакле, више неће бити проблем.
Њихову кампању предводило је популарно ново лице Жордан Бардела, који је са својих 28 година постао и ТВ и ТикТок звезда.
Национално окупљање је на крају изгубило јер се више од 200 кандидата из левичарских и центристичких партија повукло после првог круга, како би се омогућило стратешко гласање против кандидата деснице у другом кругу, подсећа лист.
Између осталог, додају да Ле Пенова и Бардела сада имају 3 године "и брдо пара" да се опораве.
Како закључују, Марин Ле Пен има простора да се врати, али је трка за председника Француске 2027. године, имајући у виду тренутан политички пејзаж, "широм отворена".