Убити Трампа, или: Од геноцида до литијума

Ако је трансатлантска заједница изолована од света, као што пише Виктор Орбан у свом извештају Шарлу Мишелу, чему служи немачки блицкриг на српски литијум

Има неколико упадљивих сличности између (на жалост успелог) атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића и (на срећу неуспелог) атентата на бившег и можда будућег председника Америке Доналда Трампа. На обојицу је, наиме, снајпером пуцано с локација које су надлежне безбедносне службе претходно идентификовале као небезбедне. Али их свеједно нису обезбедиле. Да би онда те исте надлежне службе ликвидирале осумњичене атентаторе; згодно, с обзиром на ону ноторну биолошку чињеницу да мртва уста не говоре.

И Ђинђић и Трамп су, сваки на свој начин, угрозили исти поредак; Ђинђић због Косова и Метохије, Трамп због тога што у питање доводи сву ту политику која је, поред осталог, и довела до њихове окупације нашег Косова и Метохије. И ко зна да ли ће икад до краја бити раскринкана улога дотичних америчких (и њима сродних британских) служби чијих трагова има посвуда око убиства Зорана Ђинђића. А то су исте службе које су атентатора на Трампа убиле тек кад је извршио атентат на Трампа. И промашио само зато што је он у последњи трен скренуо поглед.

Опширније читајте овде.