Курти на Ибру, или: Дестабилизација Србије и упозорење Русије

Може ли Запад да подржи било шта што је у интересу Србије?

Изгледа да је само питање дана када ће Аљбин Курти, упркос негодовању својих западних спонзора, отворити главни мост на Ибру у Косовској Митровици, чиме ће бити укинут и тај преостали бедем српског отпора њиховом заједничком злочиначком подухвату у јужној покрајини Србије.

Наравно да негодовање Запада не служи обуздавању Аљбина Куртија; да хоће да га обуздају, обуздали би га и без негодовања. Уосталом, сви они заједно праве то самозвано независно Косово, и један мост у склопу тога никако не може да буде препрека. Тим пре што, је л', мостови спајају а не раздвајају и остале сличне бесмислице у функцији изговора, и какве везе има што ће се преостали Срби после тога осећати још несигурније на својој земљи. Која, уосталом, и није више њихова него Аљбина Куртија и његових спонзора са Запада, тако да није ни битно – него је, штавише пожељно – што ће их и ту бити још и мање него што их је преостало данас.

А најпожељније је да их не буде уопште, више-мање као што их нема у Приштини па Џејмс Рубин, помоћник Мадлен Олбрајт, може да седи, како каже, "тако срећно и слободно" у том "модерном европском граду"… А и осим тога он има "лепа сећања на рад са лидерима" терористичке ОВК, но то је нека друга тема која је са овом повезана утолико што сведочи о континуитету њихових намера према нама. Оне, евидентно, нису добре ни када хоће тако да их представе.

Опширније читајте овде.