Мост на Ибру, или: Да ли ће бити рата?

Мурал "… јер одавде нема назад" код споменика кнезу Лазару у центру Косовске Митровице још није прекречен. Али та порука српског пркоса све се више претвара у вапај очаја; још гласнији и тужнији сад, кад се најављује да ће (поврх свега) главни мост на Ибру бити отворен за саобраћај, дакле, за провалу свег оног мултикултурализма и суживота од којих у јужном делу града, осим што одавно нема места за живе Србе, ни мртвим Србима не дају мира. Што је иначе приметан цивилизацијски искорак у односу на опробани приступ по коме је само мртав Индијанац – добар Индијанац; Срби нису довољно добри ни кад су мртви.

И заувек ће остати непознато да ли бисмо овако одступали и тамо одакле нема назад да ономад у Бриселу нисмо пристали на самоукидање Цивилне заштите и свега осталог што је Србе штитило управо од овога што сад доживљавају, и то у замену за ништа. Или би наше одбијање да то учинимо тада само убрзало све ово што нам раде сада; штавише, онда кад пред Србијом нису постојале неке друге могућности какве нам се нуде данас ако будемо довољно способни да их прихватимо.

Опширније читајте овде.