Економија
Србија литијуму диже рампу: Шта значи одлука владе да врати Уредбу коју је укинула
Влада Србије је данас усвојила Уредбу о примени Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита "Јадар"
Влада Србије је данас усвојила Уредбу о примени Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита "Јадар". То се догодило неколико дана након што је Уставни суд "пресекао" и одлучио да Уредба, није у сагласности са Уставом и законом. То заправо значи да се пројекат компаније "Рио Тинто" у долини Јадра од којег је Србија наводно одустала пре две године наставља где је стао.
Подсетимо, најава отварања рудника изазвала је бурне протесте широм Србије, током којих је било и блокада мостова и саобраћајница, а због еколошких протеста који су трајали данима, Влада Србије је 2022. стопирала пројекат "Јадар". Тада је укинула просторни план Лознице који у том крају предвиђа рудник, као и све дозволе и уредбе у вези са компанијом "Рио Тинто". Председница Скупштине Србије Ана Брнабић, која је у том тренутку била премијерка, је тада изјавила да је Влада "ставила тачку на Рио Тинто у Србији".
Уставни суд је 11. јула донео одлуку да је Влада Србије том приликом прекорачила овлашћења, што значи да је сада добила "зелено светло" да настави са пројектом. Да од литијума није одустала ни ЕУ, постало је јасније још крајем прошле године, када је Европска комисија са Србијом потписала писмо о намерама о стратешком партнерству у области батерија за електрична возила и критичних сировина, укључујући литијум. Сада је најављено и да немачки канцелар Олаф Шолц и потпредседник Европске комисије за енергетику Марош Шефчович долазе у Србију 19. јула, код председника Србије Александра Вучића и да ће бити потписан Меморандум о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима.
Недавно је европски комесар за "Зелени план" Марош Шефчович изјавио да се уклањају последње правне препреке за трговинско партнерство између Европске уније и Србије у вези са литијумом, односно другим кључним сировинама.
Професор Машинског факултета Александар Јововић каже за РТ Балкан да Европа жели да реши проблем карбонске неутралности, али да технолошки касни за САД и Кином, јер се сировине налазе на неком другом месту. Због тога, како објашњава, настоји да све што може од сировина нађе у Европи, због чега потписује и меморандум са Србијом. Када је у питању наставак пројекта "Јадар", он сматра да људи на локалу имају највећа права и одговорност и да сруше и да допусте пројекат и да њих једино треба разумети, док сви остали који се не баве самим пројектом, мешетаре у тој игри.
"Поништавањем одлуке Владе од пре две године и враћањем Просторног плана, ви више не морате да радите урбанистичку документацију, просторни план и стратешку процену утицаја, већ се наставља овај део који се односи на пројектну документацију. Идејни пројекти, који су готови, иду на државну ревизију, студије ће морати да буду дорађене, јер је прошао одређени период, потом ће ићи у Министарство животне средине на мишљење и јавну расправу", објашњава професор.
Он напомиње да то и даље не значи ништа у смислу да ли ће пројекат бити изведен до краја или не, али значи да "има административни ток".
"Тај документациони део ће трајати најмање две године, под условом да нема никаквих измена у техничком решењу. Ако их буде, враћамо се на поступак локацијских услова и дозволе. Јавна расправа ће бити отворена и неће бити о томе да ли ће се пројекат наставити, већ о његовом утицају на животну средину", каже професор Јововић.
Држава хвали пројекат, активисти траже забрану
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић оценила је данас да пројекат "Јадар" представља будућност економског позиционирања Србије у Европи и истакла да је то шанса да се 17 одсто потражње за електричним возилима, односно критичним сировинама које су неопходне за електрична возила, производи у Србији.
"Не би било одговорно да игноришемо ту могућност. Србија није изоловано острво, ми највећу размену имамо са земљама ЕУ, значи да овде морају производи да се производе по највећим стандардима екологије и заштите животне средине да би могле да се извозе", навела је она за Танјуг.
Ђедовић Хандановић каже да држава има одговорност према народу да објасни које су користи и предности овог пројекта, и како могу да се умање одређени ризици што се, напомиње она, и ради кроз законски оквир и јавне расправе како би дошли до што бољих техничких решења који ће елиминисати ризике.
У Лозници је 28. јуна одржан протест организације "Не дамо Јадар" са захтевом да се забране геолошка истраживања и експлоатација литијума и бора у Србији. Рок за то, како су навели, износи 40 дана, а уколико захтев не буде испуњен до 10. августа најавили су "блокаду Србије".
Министарка енергетике је изјавила да највеће негодовање пројекта долази управо од дела опозиције који су "Рио Тинто" довели у Србију 2001. године и који су издали дозволу за истраживање у периоду између 2003. и 2012. године.
"Овај пројекат има највећу корист за нашу економију, привреду, грађане, то је пројекат који може да обезбеди запосленост 2.000 висококвалификованих људи", објаснила је министарка.
Када је реч о утицају ископавања литијума на животну средину, Ђедовић Хандановић је напоменула да је рудник подземан и да као такав има много мање негативног утицаја на животну средину.
Да се Србија спрема да "Рио Тинту" да "зелено светло" за отварање једног највећих рудника литијума у Европи, који би могао да да значајан подстицај европском индустрији електричних аутомобила, пре месец дана је најавио "Фајненшел тајмс".
Председник Србије Александар Вучић је за тај британски лист рекао да је добио "нове гаранције" од те компаније, као и да ће се ЕУ побринути да сви еколошки услови у долини Јадра буду испуњени.
Вучић је казао и да верује да ће од лидера држава чланица ЕУ добити гаранције да ће у Србију доћи још инвеститора, пре свега у секторима производње батерија и електричних возила. Он је рекао да би, уколико све буде текло по плану, рудник могао да буде отворен до 2028. године и да би требало да производи око 58.000 тона литијума годишње – што је довољно да покрије 17 одсто производње електричних аутомобила у Европи, односно око 1,1 милиона аутомобила годишње.
