Економија
Српски обори се празне: Хрвати нам продају свиње и јунад, месо увозимо из Шпаније и Данске
За годину дана смо извезли свега 403 тоне трупова, полутки, бутова, плећки и осталих врста свињског меса, а у свету смо купили чак 43.178 тона свињетине, од које је чак 36.000 тона била смрзнута
Србија је прошле године на увоз свињског меса потрошила 148 милиона евра, док је од извоза зарадила сто пута мање, само симболичних 1,5 милиона евра. За годину дана смо извезли свега 403 тоне трупова, полутки, бутова, плећки и осталих врста меса, а у свету смо купили чак 43.178 тона свињетине, од које је чак 36.000 тона била смрзнута. Према званичној статистици, на наше трпезе најчешће стиже месо из Шпаније, Данске и Белгије.
У Привредној комори Србије кажу да не могу да дају податке о компанијама које увозе месо, јер то спада у домен пословне политике тих фирми.
Не увозимо само месо, већ и живу стоку и то јунад највише из Румуније, Хрватске и Чешке, свиње из Хрватске, а прасад из Данске, Холандије и Мађарске.
У иностранству не купујемо само свињетину, на говедину смо лане потрошили 14,7 милиона евра, док смо извезли ову врсту меса за 7,12 милиона евра. Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије Ненад Будимовић каже за РТ Балкан да је у 2023. години реализован увоз јунећег меса у количини од 2.280 тона, док смо извезли 1.480 тона.
"Јунеће месо увозимо из Хрватске и Холандије, а свињско из Шпаније, Данске и Белгије. Увози се свеже и замрзнуто, а месо које се увози се користи за даљу прераду", каже Будимовић за РТ Балкан.
Производња у Србији је у сталном паду, а то најбоље илуструје податак о броју свиња у домаћим оборима који се за годину дана смањио за 400.000, на 2.263.705, а у односу на период од пре 15 година мањи је за чак 1,3 милиона.
Агроаналитичар Бранислав Гулан каже да смо лане увезли више од 30.000 тона замрзнутог меса лошег квалитета, 300.000 свиња за кланице и око 500.000 прасића!
"Нема контроле тржишта и увози шта ко жели. Један проблем је што то и сами можемо произвести, а други што је месо углавном лошег квалитета. Србија доста увози из земаља ЕУ у замрзнутом стању, јер Европа на пола година празни робне резерве. Ово месо је употребљиво и исправно, али га не једу јер им је политика таква да обнављају робне резерве. Зато, хране у Србији ће бити довољно, али из увоза", тврди Бранислав Гулан.
Он истиче да су драстично смањене количине које се продају у иностранству и указује да је разлог јасан - меса за извоз нема.
"Џаба нам слободна трговина са Кином, Русијом, и са Египтом. Јер, ми то што њима треба, немамо да им продамо. Од некадашњег великог извозника свињског меса, постали смо зависни увозници. Данас у оборима има свиња колико је било 1947. године, после Другог светског рата. Званична статистика показује да имамо 2,3 милиона грла, а највећи сточари кажу да та бројка заправо не досеже ни до два милиона", каже Гулан.
Он напомиње да средње развијена земља треба да има свиња колико и становника. Србија не може да производи "ајфоне", али је имала дугу традицију сточарске производње. Пољопривредници се већ годинама жале да је узгој говеда и свиња у дубокој кризи. Основно питање је како је могуће да нам се више исплати да увеземо месо, него да га сами произведемо.
Ако смо лане купили 42.700 тона свињског меса за 148 милиона евра, килограм из увоза смо у просеку платили 3,47 евра, односно око 406 динара.
Сточар Зоран Ерић каже за РТ Балкан да је тржиште потпуно неуређено и да је произвођачка цена свиња тренутно већа од откупне. Произвођачка цена је око 250 плус ПДВ од 10 одсто, док се откупна цена мења на дневном нивоу, али иде од 220 до 240 динара плус ПДВ.
"Они увезу месо и онда спусте откупну цену, журе да продају, да би избегли ризик, да не буду на губитку, ако падне још ниже. Онда они изнивелишу то са цену по којој су увезли са нашом робом и тако да су месари и прерађивачи увек у плусу, а произвођачи су осуђени да ћуте и да раде. Једва се преживљава", каже Ерић.
Он каже да је у Срему број свиња драстично смањен и да су пољопривредници почели да гасе фарме.
"У селу имамо двојицу који се могу сматрати већим сточарима са око 600 до 700 грла, док има још нас четворо или петоро са до 400. Можда још у Мачви остало више газдинстава који се баве свињарством, али иначе сви смањују број грла јер се не исплати. Тренутно нема ни купаца, сви су по одморима, не могу да пласирају месо, онда пада и откуп. Људи дају и по нижој цени, само да животиње склоне са хране, посебно сад и када је ова врућина, јер кад једно угине, то је велики минус. То је један зачарани круг из којег не знам како ће се изаћи", сматра Ерић.
Он напомиње да сточари добијају и субвенције по грлу и за опрему, али да је свињарско тржиште нестабилно и неуређено.
"Не прави се рачуница на једном турнусу, већ на период од бар четири године. Буде једна или две туре која се добро прода, следеће и по четири буду лоше и тако смо на нули. Мора се водити рачуна о континуитету производње и онда може нешто да се прича о сточном фонду, овако тешко да нешто може да се промени", указује Зоран Ерић.
Једемо сто грама меса дневно
Бранислав Гулан указује да је присутан тренд значајног пада и производње и потрошње меса у Србији.
Истиче да је пад потрошње свињетине, а раст конзумирања живинског меса једна од основних карактеристика неразвијених земаља и да се Србија по питању сточарског сектора налази у великој кризи.
"Производња говеђег меса у просеку углавном износи око 73.000 до
86.000 тона годишње, што је по становнику око 10 килограма. Потрошња се креће од 3,1 до 3,5 килограма по једном становнику, а некада је била и 15 килограма годишње. У структури потрошње говедина се налази на трећем месту иза пилећег меса са 18 килограма и свињског са 15 килограма годишње. Ова садашња потрошња значајно је мања од европског просека", указује Гулан.
По тој рачуници, грађанин Србије у просеку поједе 36,5 килограма меса годишње, односно око 100 грама дневно. Подаци о потрошњи су очекивани с обзиром на цене. Једемо највише пилетине, која је и најјефтинија и килограм кошта од 300 до 400 динара, килограм свињског врата на пијацама и у продавницама у градовима у Србији кошта од 650 до 820 динара, док за килограм јунетине треба издвојити и више од 1.000 динара.
