НБС предложила нове мере о ограничењу камата – како ће се формирати цене кредита

Предложене измене Закона о заштити корисника финансијских услуга у највећој мери ће се односити на готовинске кредите, на минусе и на картице, а много мање на стамбене кредите, оцењује професор Никола Стакић.

НБС је послала банкама своје предлоге за ограничења камата, поводом најављених измена Закона о заштити корисника финансијских услуга. Очекује да се изјасне, а онда ће предлоге ставити на јавни увид.

Измене се односе на ограничење камата на дозвољени и недозвољени минус, потрошачке и готовинске кредите, и наравно на стамбене, јер крајем године истиче мораторијум на повећање камата.

Професор Универзитета "Сингидинум" Никола Стакић рекао је за РТС да још нема конкретних детаља и да се чека одговор банкарског сектора.

"Верујем да ће се у највећој мери односити на готовинске кредите, на минусе и на картице, а много мањи ефекат ће можда бити на стамбене кредите", сматра Стакић.

Такође, верује да ће се камата и даље формирати на тржишном принципу.

Наш избор

Грађани Србије имају више од 158.000 стамбених кредита: Одлука НБС не значи исто за све дужнике

"Народна банка ће вероватно дефинисати одређене реперне каматне стопе или ће дефинисати одређене коридоре и у одређеним случајевима, како кажемо, плафонирати одређене каматне стопе да оне не могу да иду више од неког зацртаног максимума", очекује Стакић.

Стакић сматра да се може рећи да банке у Србији добро послују, али да је то далеко од неког зеленашког, лихварског или неког другог начина зарађивања у варљивим околностима.

"Банке у Србији јесу профитабилне, кад погледате у номиналним износима мислим да ће ова година опет премашити претходну рекордну годину, где је било преко милијарду евра, али треба да сагледамо и неке релативне показатеље. Јесу биле високе камате на пласмане и на кредите, али били су и високи трошкови извора средстава за банке", наводи Стакић.

"Држава без додатних прихода, већина средстава остаје грађанима и привреди"
Према његовој оцени, нове мере не могу се окарактерисати као порез на екстра профит, јер држава неће убирати никакве додатне приходе по основу тог закона.

"Напротив, већи део средстава ће остати коминтетима, грађанима и привреди, и на тај начин би евентуално могла да се постакне агрегатна тражња у периоду пред нама", сматра Стакић.