Економија
Грађани Србије имају више од 158.000 стамбених кредита: Одлука НБС не значи исто за све дужнике
На повластице ће моћи да рачунају они који су подигли кредит за први стан, а који се нису задужили више од 200.000 евра
Грађани Србије отплаћују више од 158.000 стамбених кредита, а нова одлука Народне банке Србије, требало би да олакша отплату позајмица већини клијената с тим што проценат умањења рата неће бити исти за све. На повластице ће моћи да рачунају они који су подигли кредит за први стан, а који се нису задужили више од 200.000 евра.
Економисти сматрају да је одлука одлична вест за дужнике и превентива да се не повећа број проблематичних кредита којих је, према извештају Кредитног бироа Удружења банака Србије за јун, било око 2,4 одсто. Тај проценат се односи на удео банкарских клијената који са плаћањем рата касне дуже од 60 дана.
Због вишемесечног раста еуробора рате кредита су већини клијената увећане протеклих месеци и по неколико стотина евра, у зависности од висине позајмице. Раст еурибора највише је погодио оне који су се последњи задужили, јер су подигли најскупље кредите, којима је камата додатно расла са сваким скоком еурибора.
Економисти напомињу да од нове мере НБС неће сви клијенти имати једнаку корист - некима ће одговарати више, другима мање, у зависности да ли су се задужили пре или после 1. августа 2022. године. Посебни услови важиће и за оне који тек планирају да узму стамбени кредит.
1. Кредити одобрени до 31. јула 2022.
Економисти сматрају да ће одлука НБС највише значити дужницима који већ неколико година отплаћују кредите и указују да је то и праведно с обзиром да су се сви остали задужили када су већ знали да су тржишни услови промењени и да је требало да буду свесни ризика од раста камата.
"Можда ће нове мере највише значити онима који су узели кредите пре 31. јула 2022. године. У њиховом случају загарантована административна каматна стопа ће бити 4,08 одсто до краја следеће године, што значи да ће бити и два одсто нижа него што је тренутно", каже за РТ Балкан професор Никола Стакић са Универзитета Сингидунум.
Из НБС су саопштили да ће тим дужницима бити умањена рата кредита од 10 до више од 25 одсто.
Према рачуници Народне банке, за кредит од 100.000 евра који је одобрен 1. децембра 2021. године, на период отплате од 25 година, са фиксним делом камате од три одсто, плус шестомесечни еурибор, тренутна рата је око 694 евра, а камата око 6,3 одсто. Од октобра ће камата бити 4,08 одсто, а по тој калкулацији рата би требало да буде смањена за 162 евра, односно да корисник кредита до краја 2024. године плаћа 532 евра.
2. Кредити одобрени после 31. јула 2022.
Они који су узели од кредит 1. августа 2022. до ступања одлуке на снагу ће плаћати по оној стопи коју су уговорили са банком приликом одобрења позајмице.
Из централне банке наводе да ће корисници закључно са децембром 2024. године плаћати умањену рату кредита са каматом из првобитног плана отплате. То значи да су и ови дужници заштићени од даљег раста рате кредита, иако из НБС напомињу да су околности у којима су се ови грађани задужили већ јасно указивале на могући даљи раст еурибора.
"У августу прошле године еурибор је већ био дошао скоро до један одсто, а са банкарском маржом је камата била на око четири одсто. Што је неко узео кредит касније, одобрене су му веће камате. На овај начин НБС штити клијенте од раста еурибора, али не смањује висину камате на коју су пристали приликом куповине стана. Зато ће они заправо проћи горе у односу на оне који су се задужили раније", објашњава Стакић.
3. Нови кредити
Прописана су нова правила и за стамбене кредите који се одобравају након ступања на снагу одлуке НБС. Централна банка је ограничила висину номиналне стопе, односно маржу банке, код кредита са променљивом каматном стопом и одредила да она не сме бити виша од 1,1 одсто до 31. децембра 2024. године, а да ће након тог периода бити у проценту који буде утврђен уговором о том кредиту.
Код стамбених кредита са фиксном каматном стопом банка је НБС поставила ограничење да код стамбених кредита са фиксном каматом, она не сме бити виша од 5,03 одсто.
Колико банке губе?
Процена НБС је да ће све ове мере узети око 10 одсто профита банкарском сектору, а професор Стакић каже да је то око 75 милиона евра с обзиром да су банке прошле године зарадиле око 750 милиона евра.
"Генерално гледано ово је храбра одлука НБС. Мислим да је поштено рећи да је цео банкарски сектор у 2022. зарадио малтене дупло више у односу на годину пре тога. Требало би да поднесе део терета. Да ли се то методолошки урадило како треба или не, друго је питање. Оно што мислим да је добро је да је централна банка ишла по принципу боље спречити него лечити", навео је он.
"Грађани упркос кризи и даље редовно измирују своје обавезе, али ова мера је добра превентивно, да би се очувала макроекономска стабилност и да би се на крају сачувао животни стандард грађана. Можда је боље да се реагује сад, него да чека годину дана да резултати буду гори, а ситуација тежа", додао је Никола Стакић.
Иако ће камате на нове кредите од октобра бити ниже, професор напомиње да то не значи и да ће кредити грађанима бити доступнији.
"Из угла понуде, можда банке неће више имати толико интереса да одобравају кредите и можда ће додатно пооштравати услове, јер више им се можда исплати да не емитују и не одобравају ниједан кредит, него да их дају под овим условима. С те стране очекујем смањену кредитну активност, без обзира што сада то делује атрактивније", каже Стакић.
Из НБС су навели да је каматна стопа ограничена само у смислу њеног даљег раста док ће банке у случају да дође до снижавања променљивих каматних стопа бити у обавези да изврше усклађивање износа рате у складу са закљученим уговором о стамбеном кредиту. Додали су и да банке после истека рока, односно краја 2024. године, неће имати право да траже од грађана да им надокнаде разлику која је настала због ове одлуке НБС.
