Економија
Грађани Србије све више штеде у динарима: Како ће пад камата утицати на нове улоге
У НБС наводе да је штедња у динарима у последњих 12 година повећана више од девет пута
Грађани Србије, који имају шта да уштеде, и даље новац у банкама најчешће чувају у еврима, иако је последњих година драстично порасло поверење у динарску штедњу. Из Народне банке Србије кажу да се динамичан раст динарске штедње наставља и током првих седам месеци 2024. године и истичу да се чување новца у домаћој валути исплати више него у еврима. У НБС наводе да је штедња у динарима у последњих 12 година повећана више од девет пута.
Од почетка године грађани су банкама поверили 27,7 милијарди динара, што представља раст од 20,1 одсто, док је за годину дана динарска штедња остварила раст од 53,6 милијарди динара и достигла је свој највиши ниво од 165,6 милијарди динара.
У НБС сматрају да су добри макроекономски показатељи који се огледају првенствено у очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру највише допринели поверењу штедиша у динар.
Нова полугодишња анализа исплативости штедње урађена за период од јуна 2012. до јуна 2024. године је показала да је динарска штедња у последњих 12 година и краткорочно и дугорочно била исплативија од девизне штедње.
Анализа је показала да би штедиша који је 2012. уложио 100.000 динара, у јуну 2024. године, сада добио готово 53.000 динара, односно 460 евра, више од штедише који би у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа, прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења.
И динарска штедња орочена на годину дана била је исплативија, јер би штедиша који је од јуна 2023. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио у јуну ове године добио скоро 2.900 динара више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност од 100.000 динара у еврима.
Грађани се одлучују за штедњу у динарима због виших каматних стопа, јер су у неким банкама и дупло веће него у еврима. Годишња каматна стопа је и до 5 одсто, док је за штедњу у еврима мање од 3 одсто. Бенефит за динарске штедише је и неопорезивање прихода од камате на динарску штедњу, док се приход од камате на девизну штедњу опорезује по стопи од 15 одсто.
"Штедња је у Србији традиционални вид 'инвестирања', иако то није инвестирање у пуном смислу речи, али културолошки, наш народ држи новац у сламарици или улаже у некретнине, а неке мање износе чува у банци. У протеклом периоду штедња у динарима је била исплативија и због тога што се не плаћа порез на капиталну добит од 15 процената, за разлику од штедње у страним валутама", објашњава професор Универзитета "Сингидинум" Никола Стакић.
С обзиром на то да је динарска штедња расла брже од девизне, њено учешће у укупној штедњи порасло је са 1,89 одсто у јуну 2012. године на 8,41 посто у јуну 2024. године.
"За здраво функционисање једног финансијског система би било добро када би се променила рочна структура штедње. Нама је више од 80 одсто штедња орочена до годину дана. Требало био са једним јачањем поверења, да радимо да се просечна рочност продужи како би и та средства могла да се адекватно усмере у банкарске пласмане у виду кредита. Добра ствар је да динаризација, као стратегија на којој ради НБС даје резултате и да све већи извори средстава код банака потичу од динара, што је добро и здраво за финансијски систем, јер самим тим смањујемо валутни ризик и имамо контролу над сопственом новчаном масом", сматра професор Стакић.
Он указује да би банке морале да понуде боље услове за дугорочнију штедњу.
Они који штеде у динарима, према подацима из јуна, у просеку су у "штеку" имали по 165.000 динара, док су они који шпарају у девизама у просеку на рачуну имали 3.162 евра.
У протеклих 12 година девизна штедња је готово удвостручена, сa 7,9 милијарди евра у јуну 2012. године на 15 милијарди евра у јуну 2024. године. Раст девизне штедње у првом делу ове године износио је 557,8 милиона евра или 3,87 одсто, а у НБС кажу да је у највећој мери то резултат израженијег орочавања девизних средстава на рок од шест до 12 месеци.
Штедња је последњих месеци расла, јер су расле и камате, па је постала исплативија за оне који имају вишак новца, али се тај тренд сада мења. Професор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић сматра да то неће утицати на штедише, јер су они у банкама чували новац и када су камате биле минималне.
"То је део менталитета људи који имају нешто више него што им треба, да штедњу виде као најсигурнији начин да заштите свој новац. Мислим да камате и ако буду падале, неће много утицати на тај сегмент људи који штеди, без обзира да ли је то у еврима или у девизама", каже професор.
Он напомиње да и даље људи највише поверења имају у евро и да су то све последице деведесетих година, када је динар губио на вредности због хиперинфлације, али указује да је штедња у домаћој валути тренутно исплативија.
"То су генерације које се још сећају и имају резерву према штедњи у динарима. Не плаћа се порез на приход од камате и то је предност ко штеди у динарима, а курс је стабилан већ десет година", каже професор.
