Економија
Два закона НБС у јавној расправи: Шта доносе клијентима, а шта банкама
Централна банка је припремила мере да заштити кориснике финансијских услуга од самовоље банака, а оне се односе на клијенте који су подигли стамбене, кеш кредите, као и оне који имају дозвољени минус и платне картице
Народна банка Србије због наглог раста каматних стопа, реаговала је привременом мером и прошле године ограничила камате на стамбене кредите до краја 2024. Сада је припремила решење које би требало да се "надовеже" на ову меру и да трајно заштити кориснике финансијских услуга од самовоље банака, а које се односи и на клијенте који су подигли кеш кредите, као и оне који имају дозвољени минус и платне картице.
НБС је припремила измене два финансијска прописа - Закона о изменама и допунама закона о Народној банци Србије и Нацрт новог закона о заштити корисника финансијских услуга, а грађани, стручна јавност и остали заинтересовани могу у оквиру јавне расправе до 16. септембра доставити своје сугестије.
Из НБС кажу да је циљ да се снизе превисоки износи каматних стопа на поједине кредите и да се спречи брзи раст, какав смо имали прошле године, јер то може негативно да утиче и на животни стандард грађана и на кредитну способност и, у крајњем случају, на повећање проблематичних кредита у банкама. Њихово учешће је са више од 23 одсто, колико је било пре десетак година, у јулу пало на 2,8 одсто у укупним кредитима, што је историјски најнижи резултат.
Колике ће бити камате?
Централна банка сада дефинише параметре до ког нивоа ће моћи да иду камате на стамбене и кеш кредите, дозвољени минус и кредитне картице.
Највећи број дужника, који отплаћује рате стамбених кредита везаних за евро, тренутно то чини по стопи од 4,08 одсто, пошто је до краја године на снази посебна мера НБС којом су каматне стопе за највећи број ових зајмова ограничене.
Ако Скупштина Србије до 1. јануара усвоји нови закон, каматне стопе за ове дужнике биће ограничене на максимум пет одсто и то до краја 2026. након чега би и за ове кредите важило ограничење које важи и за новоодобрене – просечна пондерисана каматна стопа за те кредите увећана за једну петину.
Нови стамбени кредити одобраваће се по новим правилима - по тој формули, номинална каматна стопа код одобравања нових стамбених кредита не би могла да буде већа од 5,44 одсто, јер се рачуна тако што се тренутна просечна каматна стопа на стамбене кредите 4,53% увећа за петину.
Према последњим статистичким подацима НБС, на крају јула 2024. просечне номинална каматна топа на дуг по кредитним картицама је била 22,13 одсто, док ће по новом, бити 18 одсто. Камата на дозвољени минус, који је познат као најскупља позајмица, била је 28,41 одсто, а по новом моделу ће бити максимално 20 одсто и на дозвољено и на недозвољено прекорачење.
"Пажња, задуживање кошта"
НБС је припремила и други, нацрт закона о банкама, чија се примена планира од 1. јула следеће године. Уз оштрију контролу рада самих банака, предвиђа оснивање Фонда за реструктурирање. Тако ће се, уместо државним средствима намењеним за реструктурирање банака, ове финансијске институције спашавати новцем који се у њега слије. И то од самих банака, из депозита.
Финансијски саветник и уредник портала "Каматица" Душан Узелац каже за РТ Балкан да НБС штити кориснике, али указује да је задужена и за стабилност финансијског сектора и да зато мора да дозира мере да не угрози функционалност тог сектора.
"Неке пословне праксе које су банке до сада спроводиле на нашем тржишту су биле упитне. Српско банкарство је нестало, а све ове банке које су дошле су донеле своје доминантно капиталистичке приступе продаје и рачунице - да са што мање трошкова дођу до што више профита. Смањивале су број филијала, пребацују се на дигитално пословање, раде све што могу да би увећале профит. Уочена је тржишна нефлексибилност каматних стопа, јер иако су биле прилике да их спусте, банке то нису радиле, зато што су и даље имале ред испред својих филијала", каже Узелац.
Он подсећа да су прошле године, када се народ борио са отплатама рата и када је НБС увела чак и ванредну меру ограничавања камата, банке оствариле рекордан профит већи од милијарду евра.
"Са таквим приступом на тржишту може да се донесе само један закључак - да је лако бити банка у Србији, јер ми не маримо за новац, не рачунамо ништа на две децимале кад нам поскупи одржавање ми опсујемо, али не мењамо банку. Јако је тешко убедити човека да промени банку, а оне су то почеле да користе и да поскупљују услуге много више него што је било реално. То је цео један сценарио који је довео до овог закона којим НБС жели да редефинише односе на релацији између пословне банке и клијента", сматра Душан Узелац.
Он напомиње да ће банкама бити наложено да на сваки кредитни производ напишу, као што пишу на цигарама да пушење убија: "Пажња, задуживање кошта".
"То је дефинитивно потребно на овим просторима. Овде је чак и терминологија накриво насађена, па клијенти кажу да су добили кредит, он се не добија, већ се купује и плаћа се из будућих прихода. У једном члану пише да банка запослене на шалтерима неће смети да стимулише, да продају више кредита, да неће смети да раде 'везивање производа', па да, када им клијент дође за стамбени кредит, они траже и да отвори текући рачун, узме кредитну картицу или додатно осигурање", напомиње Узелац.
Он указује да су грађани који дођу у ту ситуацију донекле изманипулисани, да је услов да би купили оно што желе, морају да узму и оно што не желе. У НБС су препознали да је присутна и та пракса и овим законом је дат предлог да се и то коригује.
