Економија
Приштина признала да је слагала: Никада нису донели званичну одлуку о забрани увоза српске робе
Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти је 15. јуна заједно са министром унутрашњих послова Џељаљом Свечљом рекао да одлука о мерама против Србије нису економске и комерцијалне, већ безбедносне
Иако је приштинска влада још у јуну прошле године саопштила да је донела одлуку о забрани увоза робе из Србије, након захтева портала "Албанијан пост" за приступ званичним документима, да би видели поменуту одлуку, из кабинета премијера привремених приштинских институција су признали да таква одлука уопште не постоји, преноси "Демокрациа".
"Након решавања вашег захтева за приступ јавним документима, обавештавамо вас да влада није одржала седницу 15. јуна 2023. године. Такође вас обавештавамо да не постоји одлука Владе о забрани увоза српских производа", наводи се у одговору кабинета из Приштине.
Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти је 15. јуна на конференцији за новинаре заједно са министром унутрашњих послова Џељаљом Свечљом рекао да одлука о мерама против Србије нису економске и комерцијалне, већ безбедносне.
"Само безбедносна мера"
"Као безбедносне мере одлучили смо се за ограничен саобраћај и појачане контроле до друге одлуке", рекао је Курти.
"Албанијан пост" је затражио увид у званична документа да би видели одлуку извршне власти о забрани уласка српске робе на "Косово", а из већ добијеног одговора потврђено је да тзв. влада никада није донела такву одлуку.
Ова канцеларија је образложила да се ради о "мерама безбедности", а не о комерцијалним мерама, те институције безбедности одлучују и спроводе их по својим проценама.
Већ 15. јуна 2023. објављено је да одлука тзв. владе Косова о блокирању српске робе никада није била коначна.
Извори из тзв. владе Косова тада су рекли да је одлука саопштена усмено, након вести да су српске снаге киднаповале три полицајца на територији Косова, али када је дошло време да се одлука напише, услика и објави на званичном сајту тзв. владе и достави министарству индустрије, предузећа и трговине, то није урађено.
"Вероватно је било мешања споља, јер смо били спремни и очекивали да одлуку доставимо министарству, али то није учињено", рекао је извор.
Таква одлука, која никада није донета, сада угрожава европску будућност тзв. Косова, потврдио је специјални изасланик Немачке за Западни Балкан Мануел Зарацин.
Немачки дипломата је пре недељу дана два пута посетио Косово и Метохију у року од осам дана, у циљу адекватне припреме за Берлински процес и регионалну сарадњу, а састао се и са Куртијем.
Немачки дипломата је инсистирао да "Косово" суспендује одлуку о забрани уласка српске робе у српску јужну покрајину. Зарацин је потврдио да је током обе посете Приштини добио негативан одговор од Куртија на захтев за компромис у оквиру ЦЕФТА - Споразума о слободној трговини.
У недавном интервјуу за Радио-телевизију Косова, РТК, немачки дипломата је, истичући да "Косово" не може да блокира друге државе региона у овом процесу, поменуо и последице са којима Приштина може да се суочи ако не буде деловало у складу са немачким саветима о ЦЕФТИ, напомињући да су му у Бриселу неки људи говорили да ће, ако Косово блокира ЦЕФТУ, бити веома тешко бити придружен Плану ЕУ за раст.
Према његовим речима, оваквим негативним приступом грађани ће се суочити са последицама.
"Дакле, можете само себе да блокирате, не можете блокирати друге", поновио је он.
Шта је Приштина понудила?
За разлику од Зарацина, Куртијев саветник Јетон Зулфај рекао је да је током састанка Курти-Зарацин пронађено компромисно решење о могућности деблокаде одлуке о забрани увоза робе из Србије у оквиру ЦЕФТЕ, али је Србија та која је условила ово решење.
"После три године блокаде Србије у оквиру ЦЕФТА споразума, имамо компромисно решење. Србија је сада ово решење условила укидањем безбедносних мера 'Косова' на граничним прелазима са Србијом. Ова два питања нису повезана", написао је Зулфај.
Приштинске мере, објаснио је даље Зулфај, нису везане за трговину, већ произилазе из "претње нашој националној безбедности, које не спроводи наш министар трговине, већ наши безбедносни органи".
Понудили им чланство са звездицом
Тзв. Косово је члан ЦЕФТЕ од 2007. године, али је представљено преко Мисије Уједињених нација на Косову (Унмик).
Управо из тог разлога, Немачка је у замену за уклањање препрека против српске робе, понудила "Косову" представљање са звездицом у ЦЕФТА, а не више преко Унмика.
ЦЕФТА има за циљ да олакша трговинску размену земаља Западног Балкана. Земље чланице су Албанија, Северна Македонија, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Молдавија.
