Србија и Балкан
О забрани увоза српске робе на КиМ: Кад политика кочи економију
Осим што су поскупели за 20 до 30 одсто, производи су и неквалитетнији, а трошкови транспорта су такође повећани
Забрана српске робе на Косову и Метохији, која је на снази девет месеци, погађа, како српске грађане, тако и мале привреднике, поготово албанске заступнике великих брендова из Србије, а трпи и српска привреда, оцена је председника Асоцијације српских привредника из Грачанице Саше Секулића, али и председника Пословне алијансе 'Косова' Агима Шахинија.
Секулић каже да су због забране Приштине, грађани тзв. Косова добили неквалитетније производе који су скупљи за 20 до 30 одсто.
За обојицу је образложење косовских званичника, по ком је забрана увоза робе из Србије уведена из безбедносних разлога, апсурдна, односно да има логику на политичком плану али не и у економији.
Оцењују да је то тако нарочито када се има у виду да је забрана врло брзо укинута за сировине које се увозе из Србије, док је остала да важи за готове производе.
"Они су ту одлуку образложили безбедносним разлозима. Логично је онда питање: како 'Косово' и дан-данас увози сировине за даљу производњу готових производа и да те сировине нису опасност по безбедност а готови производи попут 'Јафе', 'Меденог срца' или 'Росе' јесу опасност? То саопштење је био нелогично", каже Секулић за "Косово онлајн".
Са овом одлуком се, подсећа, не слаже ни Америчка привредна комора која је пре пар месеци апеловала да се одлука владе преиспита, а сличан апел је упутила привредна комора тзв. Косова.
Шахини каже дасу нашли алтернативну робу коју увозе из Северне Македоније, Албаније и других земаља.
"Косовска економија нема губитак јер су пронађени артикли из других држава. Има свих прозвода, чак има и српских који се производе у Македонији и стижу на 'Косово'. Трошкови транспорта су мало повећани, али има свега што траже потрошачи. Неки артикли су можда мало скупљи него што су били, мада скупоћа је свуда, па се то не примети баш пуно", примећује.
Према њему, увоз робе из Србије у 2022. години био је већи од 372 милиона евра, док је 2023. износио 198 милиона, што значи да је пао за више од 173 милиона евра.
