Економија

Горко у Хрватској: Има ли Србија довољно шећера

Пољопривредници у Србији су засејали 46.839 хектара под шећерном репом, што је за 12,4 одсто више у односу на прошлу годину, али процењује се да је ове године принос због суше мањи за 30 до 80 одсто
Горко у Хрватској: Има ли Србија довољно шећераGetty © Andrii Shablovskyi

Хрватска би због суше могла остати без шећера, након што је на истоку земље, где је највећа производња шећерне репе, уништено више од 80 посто рода. Због шећерне кризе, хрватско Министарство пољопривреде затражило је помоћ од Брисела. Сличне муке море и српске ратаре, али стручњаци тврде да ће шећера у Србији ипак бити довољно и за сада не очекују поскупљење шећера на домаћем тржишту, чија је цена за килограм у продавницама 114,99 динара.

Председник управе Хрватске индустрије шећера Жељко Задро је рекао за хрватске медије да шећерана ради са преполовљеним капацитетом и да не памте овако лошу сезону. Он је казао да је на састанку у Министарству пољопривреде договорено да траже помоћ Европске комисије и да иницирају активирање кризних резерви у пољопривреди, на које ће ратари морати да чекају бар шест месеци и подвукао да је питање да ли ће их уопште добити.

На основу података Републичког завода за статистику (РЗС) пољопривредници у Србији су засејали 46.839 хектара под шећерном репом, што је за 12,4 одсто више у односу на прошлу годину.

Самостални саветник Стефан Николић из Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије каже да због екстремно сушног лета и недостатка падавина произвођачи шећерне репе имају велики проблем и поред кише која је падала ових дана.

"Стање шећерне репе је различито у зависности од парцеле до парцеле, као и од региона где је засађена. На основу података са терена највише губитке ће имати произвођачи у Банату. Највећи проблем је што је 40 до 50 одсто репе иструлило", каже Стефан Николић за РТ Балкан.

Он напомиње да је финансијска подршка од 35.000 динара по хектару шећерне репе повећала интересовање за гајење и допринела овом повећању површине под шећерном репом, а намењена је обезбеђивању сировинске основе за производњу шећера као стратешког извозног производа у региону.

"На основу прогнозе засејаних површина, трогодишњих просечних приноса репе, од 2021. до 2023. године, пре обилних суша се очекивала производња шећера од око 350.000 тона. У току је кампања производње шећера и још је незахвално прогнозирати тачне количине. Оно што је сигурно је да ће очекивана производња задовољити домаће потребе за шећером у износу од око 250.000 тона, док ће преостали вишак подмирити извозне потребе. За сада се не очекује поскупљење шећера на домаћем тржишту", каже Николић.

Он наводи да смо прошле године у Хрватску извезли 4.450 тона шећера, у вредности од 3,8 милиона евра.

Шећерну репу у Србији прерађују две компаније у четири шећеране. "Хеленик шугар" ову индустријску биљку прерађује у Црвенки, а "Суноко"  у фабрикама у Врбасу, Ковачици и Пећинцима.

"Пољопривредни произвођачи шећерне репе су се ове године сусрели са бројим
изазовима, првенствено због изузетно неповољних климатских услова, који су посебно погодовали болестима листа. Овогодишња кампања прераде шећерне репе почела је раније него претходних година и то због дугих сушних периода, што је за последицу имало значајно одбацивање листа и сушење корена шећерне репе. Процењује се да је ове године принос мањи за 30 до 80 одсто", каже агроаналитичар Бранислав Гулан за РТ Балкан.

Он каже да стратешки планови највећих произвођача шећера остају усмерени на повећање пласмана на ЦЕФТА и ЕУ тржишта, али да су за јачање позиције нето извозника шећера неопходни високи приноси и квалитет у производњи шећерне репе, што се доводи у питање у сушним годинама као што је ова

Гулан истиче да је наводњавање стратешка тема за развој српског аграра, посебно имајући у виду последице климатских промена.

"У односу на друге ратарске културе, код шећерне репе очекујемо најмање смањење приноса, али је улагање у системе за наводњавање дефинитивно приоритет и прави велику разлику кад је у питању приход по хектару који пољопривредни произвођачи могу да постигну", указује Гулан.

image