ЕУ чланице траже већу заштиту од украјинског увоза

Ускоро истичу ратне трговинске повластице одобрене Кијеву, и упркос компромисном споразуму постигнутом са Европским парламентом прошле недеље, земље ЕУ ипак су се, како преноси "Еурактив", сложиле да поново отворе преговоре не би ли појачале мере које ће их заштитити од поремећаја тржишта.

Амбасадори ЕУ сагласили су се наиме да отворе преговоре са Европским парламентом о даљем продужењу мера либерализације са Украјином до јуна 2025. године.

Такозване аутономне трговинске мере (АТМ), првобитно уведене 2022. након почетка Специјалне војне операције, а које би требало да истекну у јуну, имају за циљ да олакшају украјински пољопривредни извоз у ЕУ уклањањем свих преосталих царина и трговинских баријера. 

Фармерима, посебно у Украјини суседним земљама попут Бугарске, Мађарске, Пољске, Румуније и Словачке, међутим, само то још фали – као да и иначе нису забринути да ће јефтинији украјински пољопривредни производи "преплавити" тржиште ЕУ. 

Преговарачи ЕУ у Савету и Парламенту 20. марта су се сагласили да прошире листу увозних производа који се сматрају "осетљивим" – укључујући живину, јаја, шећер, овас, кукуруз, прекрупе и мед – и да покрену аутоматске заштитне мере ако се обим увоза порасте изнад просека 2022-2023. 

Француска и Пољска траже веће ограничавање увоза производа из Украјине

Али, коалиција земаља ЕУ, предвођена Француском и Пољском у којима су иначе организовани неки од најинтензивнијих протеста пољопривредника, сматра да су те мере заштите недовољне да заштите фармере ЕУ од прилива украјинских пољопривредних производа.

Зато су се заложили за додатне мере, па тако Савет сада има намеру да референтни период прошири на предратне нивое, односно други семестар 2021. када је украјински извоз у ЕУ био мањи.

Француски министар пољопривреде Марк Феснеау потврдио је да "блокирајућа мањина" земаља настоји да побољша заштитне мере за пољопривредни сектор ЕУ. 

Пољска је била најгласнија у дебати, при чему су тензије између Кијева и Варшаве много пута расле због блокада које су на граници организовали пољски пољопривредници.

Пољски министар пољопривреде Чеслав Сјекјерски рекао је да су Пољска и друге земље на фронту "прве платиле" за утицај либерализације трговине са Украјином, додајући да ће Варшава и даље бити против компромисног споразума. 

Упитан да ли би појачане заштитне мере навеле Пољску да укине једнострану забрану увоза украјинских пољопривредних производа уведену у септембру 2023.  која је још увек на снази, Сјекјерски је одговорио да су преговори са Кијевом још увек у току. 

Европска комисија је више пута позивала Пољску да укине забрану, указујући на кршење трговинских правила ЕУ. Једнострана ограничења увоза су такође на снази у Мађарској и Словачкој.

ЕУ је под притиском да закључи споразум пре краја заседања законодавног тела, крајем априла, после последње пленарне седнице парламента. 

Предлог ће се сада вратити Комитету за међународну трговину, који води рад на досијеу у Скупштини, а требало би да се о њему расправља на последњем састанку у текућем мандату, 9. априла. 

Ако се посланици ЕП у комитету сложе са ревидираним мерама, о трговинским погодностима ће се гласати на пленарној седници, а затим ће их Савет ЕУ означити. 

Међутим, ако нове мере не буду одобрене пре него што тренутна шема истекне у јуну, ЕУ би се могла вратити на предратни трговински оквир са Украјином, Дубоку и свеобухватну зону слободне трговине (ДЦФТА), враћајући увозне квоте и царине.