Економија
Мали: Српска економија друга у Европи по стопи раста, ребалансом буџета расподељујемо вишак прихода
Министар финансија Синиша Мали је рекао да ће Влада данас расправљати и о Закону о финансијској помоћи породицама са децом, чиме ће се повећати накнаде за прво, друго, треће и четврто дете и важиће за сву децу која су рођена од 1. јануара ове године. Најавио је да ће се повећати и издвајања за здравство и за просвету, али и за Војску Србије, с обзиром на набавку нових "рафала"
Влада Србије данас ће расправљати о предлогу ребаланса буџета, а уколико буде усвојен, пред народним посланицима ће се наћи у понедељак. Министар финансија Синиша Мали рекао је за РТС да је буџет, као и претходних година, развојни и најавио је да ће од 1. јануара плате у јавном сектору бити повећане за осам одсто, осим за просветне раднике и запослене у предшколским установама којима ће зараде бити повећане за 12 процената.
"Нама је јасан циљ, то је Србија 2027, да подигнемо и плате на 1.400 евра у просеку, пензије на 650 евра, минималну зараду на 650 евра и да подигнемо квалитет инфраструктуре, квалитет живота у Србији на највиши ниво икада до те године. Тако да је сваки ребаланс буџета и сваки буџет који правимо усмерен управо ка том циљу", навео је Мали.
Истакао је да ће Влада данас расправљати и о Закону о финансијској помоћи породицама са децом, чиме ће се повећати накнаде за прво, друго, треће и четврто дете и важиће за сву децу која су рођена од 1. јануара ове године.
"Када је ребаланс у питању, позитиван ребаланс, добар ребаланс, управо због тога што имамо, веровали или не, 133 милијарде динара веће приходе од планираних. Идеја нам је да видимо на који начин да те приходе поделимо или усмеримо ка ономе што нам је у овом тренутку приоритет", нагласио је Мали.
Како је додао, приходи нису случајни, а српска економија у првих шест месеци ове године забележила је раст од 4,3 одсто, чиме је, како је навео, друга економија у Европи по стопи раста.
"Последњих шест година смо међу топ 5, дакле, расте нам привреда. Имамо изузетне резултате и када је стопа незапослености у питању, 8,2 одсто, дакле у другом кварталу ове године, то је историјски најнижа стопа незапослености у Србији. Поређења ради, пре само 12 година, стопа незапослености у Србији била је чак 25,9 одсто", навео је Мали.
Напоменуо је и да је стопа запослености 51,4 одсто и да у Србији никада већи број људи није радио. Како је навео, 2.360.000 грађана плаћа порезе и доприносе.
Више страних директних инвестиција
Говорећи о страним директним инвестицијама, Синиша Мали је рекао да је у првих осам месеци 2024. године забележено 16 одсто више страних директних инвестицијама него у истом периоду прошле године која је била рекордна.
"И то све у условима када криза и даље траје. Сада видите и овај потенцијални сукоб на Блиском истоку, конфликт у Украјини и даље траје. Упркос свему томе, када имате једну Немачку, која полако, али сигурно, улази у рецесију, дакле српска економија добро иде, добро гурамо и хоћемо на такав начин да наставимо", нагласио је Мали.
Објаснио је да ће, у односу на иницијални буџет, предлогом ребаланса бити предвиђено 18 милијарди динара више за пољопривреду, чиме ће са 137 милијарди динара издвајања за пољопривреду бити на око 7,3 одсто укупног буџета.
Мали је најавио да ће се повећати и издвајања за здравство и за просвету, али и за Војску Србије, с обзиром на набавку нових "рафала".
"Издвајамо оно што смо више зарадили. Позитиван, развојни ребаланс. Ниједну инвестицију нисмо зауставили. Издвојили смо додатни новац за завршетак брзе пруге од Новог Сада до Суботице, за све остале ауто-путеве, брзе саобраћајнице, болнице, школе, све што градимо, дакле довољно новца да се све заврши ове године, као што је планирано", истакао је Синиша Мали.
Додао је да ребаланс буџета, на неки начин, јесте увод у буџет за следећу годину и да ће се тај предлог пред посланицима наћи до краја новембра.
"Упркос тој великој кризи која и даље траје у свету, потенцијалним новим кризама, као што видите, имамо стабилан буџет, имамо јасне циљеве, удео јавног дуга у БДП-у 49,8 одсто, дакле испод 50 одсто, далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто, далеко испод нивоа еврозоне који је 89 одсто", истакао је Мали.
