РТ Балкан истражује популационе мере Владе Србије: Новац важан, али није пресудан

У мору негативних вести којима смо преплављени, једна улива наду - да подстицајне мере рађања показују успех. Наиме, у периоду јануар-фебруар 2023. године, број живорођених беба у свим регионима Србије већи је у односу на исти период претходне године за 5,1 одсто, односно за 487 новорођенчади.

Док бивши министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровић за РТ Балкан тврди да је ова позитивна статистика последица напора које је направило министарство на чијем је челу био од 2020. године, актуелна министарка Дарија Кисић и председница Владе Србије Ана Брнабић тек најављују заокрете у популационој стратегији.

Три стратегије Владе Србије

"Директне субвенције за породице са децом, јачање регионалних центара у циљу спречавања унутрашњих миграција, субвенције за мајке за куповину прве некретнине од 20.000 евра, финансијску подршку мамама предузетницама, од 1. јануара родитељски додатак који је увећан за прво, друго, треће и четврто дете, већи број места у вртићима (у овом тренутку нам недостаје 11.000 места), неограничени број покушаја вантелесне оплодње", главни су начини за подизање наталитета које је премијерка поменула на првој националној конференцији о породици "Србија - наша породица" одржаној јуче.

Брнабић је навела да се ради на три важне стратегије - за репродуктивно здравље, подстицај рађања и на стратегији о старењу.

"Инвестирање у здравство, нове школе, културу и подизање Србије, то нема никаквог смисла уколико не учинимо нешто да нас има више и тиме обезбедимо да Србија опстане и да у будућности буде јача, а кључ тога је у броју рођене деце и јачини наших породица. Све што ми као Влада Србије радимо је у ствари пронаталитетна политика", поручила је Брнабић и донела закључак да ако будемо имали бољи квалитет живота, имаћемо и све више деце.

Министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић надовезала се да јако и сигурно породично окружење ствара снажну економију, а снажна економија јаку државу, те да је ресорно министарство стратешки и финансијски спремно да институцију породице подржи и оснажи у сваком смислу.

"Заштитити породицу у свету који се убрзано мења највећи је изазов и најодговорнији задатак којем ће ресорно министарство посветити пажњу. Зато ћемо формирати радну групу која ће пружати логистичку, стратешку и финансијску подршку за креирање локалних пронаталитетних мера", навела је министарка.

Некадашња министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић за РТ Балкан каже да земље које се организовано баве популационим проблемима, имају свакако боље резултате од оних које се тиме не баве.

"Доста тога је урађено, а и даље се праве чврсти кораци за повећање стопе фертилитета. Од стимулација кружних миграција, до ситуације да смо за време ковида имали већу присутност повратника, што такође улива наду. Имамо модеран приступ кроз саветовалишта партнерства, стратегије подстицаја рађања, ревитализације села и позива младима да населе напуштене куће", подсећа Ђукић Дејановић на предузете мере.

Шеф одсека за демографију и статистику здравства Републичког завода за статистику Србије Гордана Бјелобрк каже за РТ Балкан да је јако тешко осмислити мере које ће бити примењиве на све оне који се не одлучују на проширење породице, јер су и разлози различити.

"Од средине 1950, од рођења беби-бум генерације, имамо константан пад живорођених. Жене улазе у фертилитетни период оквирно од 15. до 50. године, а стопа фертилитета је опала са некадашњих 2,5 на тренутних 1,5. Евидентно је да се број жена из године у годину смањује, репродуктивне норме и репродуктивно понашање се мења, присутне су миграције у економски развијеније земље", навела је Бјелобрк и додала да је ово тренд који није присутан само у Србији, већ и у целој Европи.

Према њеним речима, промене не иду лако, али је добро ићи постепено.

"Добро је што постоје институције које се баве демографским питањима на националном  и локалном нивоу", сматра шефица Одсека за демографију и статистику здравства РЗС и наглашава да су обећавајући резултати истраживања према коме имамо све више образованих и запослених жена које су се одлучиле на рађање трећег и четвртог детета.

Према Евростату, у 2021. години просечна старост жена које рађају своје прво дете у ЕУ била је 29,7 година, а у Србији је износила 28,1. 

Србија је са стопом плодности 1,52 живорођене деце по жени, у европском просеку који на нивоу ЕУ у целини износи 1,53.

У Србији сваке године имамо између 62.000 и 64.000 жена које се остваре у улози мајке.

Број рођене деце у ЕУ смањује се из године у годину, а најмањи број од 4,07 милиона забележен је 2020. године. У 2008. години било је 4,68 милиона рођених, а 1961. године чак 6,60 милиона.

Дмитровић: У Европи успостављен нови систем вредности, а то нису деца

Највећи проблем за повећање стопе наталитета, према бившем министру за бригу о породици и демографију Ратку Дмитровићу, свакако је савремени начин живота, односно стање свести.

"Ми смо у савременом свету, а то значи у целој Европи и све већим простором кугле земаљске, успоставили нови системи вредности. Некада су највеће богатство била деца али више нису. Преовладао је хедонизам, брендови, путовања, утрка у броју квадрата стамбеног и пословног простора. Не хвалимо се бројем деце, већ бројем станова. На друштвене мреже не стављамо слике деце већ слике кучића, далеких дестинација, нових аутомобила", упозорава он у изјави за РТ Балкан и додаје да је решење промоција стварних друштвених вредности.

Наш садашњи пут, како сматра Дмитровић, води у пропаст и нестанак.

"Не само нас Срба, у целој Европи је исто и још горе. Стопа рађања је најмања је тамо где се најбоље живи. Ево на примеру Финске, земље у којој према истраживањима УН-а живе најсрећнији људи на свету. А стопа рађања тамо није ништа већа од ове у Србији, око 1,5. Сви ми знамо да новац сам по себи не решава проблем на пољу демографије, он јесте важан, али није пресудан, далеко од тога. Споменуо сам Финску, а могу додати Шведску, Холандију, Немачку, Аустрију, Данску... све те земље са изузетно високим животним стандардом али са истом стопом родности као у Србији", примећује бивши министар.

Друго решење је улагање у друге делове Србије, а не само у велике градове попут Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца...

"Уколико наставимо да улажемо само у те градове ићи ћемо у додатне демографске проблеме. Ако у тим градовима већ сада живи скоро три милиона људи, а у остатку Србије нешто мало више, немамо никакву шансу", закључио је Дмитровић и нагласио да морамо да прво успоримо, а потом да зауставимо интерне миграције.