Које земље имају највишу инфлацију на свету и како стоје земље Балкана

Ове године, инфлација је свуда у свету вртоглаво скочила. Геополитичке тензије довеле су до пораста цене енергената, док проблеми у ланцу снабдевања утичу на повећање животних трошкова. Последица тога је да је готово половина држава на свету искусила двоцифрену инфлацију.

Неславни рекордери, са троцифреном стопом инфлације су: Зимбабве (255 одсто), Либан (158 одсто) и Венецуела (156 одсто).

Поређења ради, инфлација у Русији је 12 одсто, док је у Украјини 26,5 процената.

Када је реч о Балкану, "рекордер" је Северна Македонија са 19,5 одсто. Следе БиХ са 17,4, Црна Гора са 16,8, Србија са 15,1, Хрватска са 13,2 одсто и Словенија са 10 одсто. Једноцифрену инфлацију има само Албанија са 7,9 одсто.

Како цене скачу, тако су и 33 централне банке подигле каматне стопе ове године у покушају да се изборе са "разулареном" инфлацијом. Ово координисано подизање каматних стопа је највеће у последње две деценије.

Очекује се да ће и наредне године, централне банке наставити са строгом политиком будући да ће инфлација остати "агресивно" висока.

Скок цена енергената и пораст трошкова живота покренути су сукобом у Украјини. Од октобра 2020. индекс глобалних енергетских цена, који укључује цене сирове нафте, природног гаса, угља и пропана, драстично је скочио.

У поређењу са просеком из 2021. године, цене природног гаса у Европи су шест пута више. Цена струје у Европи поскупела је 78 одсто, а гас још више - 144 одсто, у поређењу са 20-годишњим просеком.

Јурњава за залихама природног гаса довела је до тога да ће цене енергената остати високе и догодине, а аналитичари упозоравају и на волатилност цена, економске проблеме и несташице енергената.

"Свет је усред прве истински глобалне енергетске кризе, са утицајима који ће се осећати u годинама које долазе", рекао је Фатих Бирол, извршни директор Међународне агенције за енергетику (ИЕА).

Ако се историја заиста понавља, онда је очекивано да ће скокови цена потрајати и у наредним годинама. Примера ради, 1980их свет је био погођен високом инфлацијом. Италија, која је успела брже да се избори са њом, спустила је инфлацију са 22 одсто колика је била 1980. на четири одсто тек 1986. године.

Том логиком, ако је у просеку ове године инфлација у свету била око 9,8 одсто, тек 2025. може се очекивати циљ од два одсто.

Економисти упозоравају и да је у протеклој деценији инфлација била изузетно волатилна, односно да је после периода ниске инфлације долазио драматичан пораст.

Председавајући америчких Федералних резерви Џером Пауел говорио је о тој волатилности у новембру, упозоривши да би висока стопа инфлације могла да се "врати" после периода ниске инфлације.

Иако се очекује да ће САД достићи циљ од два одсто 2024. године, пут до тог циља биће трновит, наводе експерти.