Економија
Расте куповина станова на кредит: Банке траже мање учешће
Према извештају РГЗ из другог квартала ове године, 10 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од три процентна поена у односу на претходну годину. НБС наводи да је од ступања на снагу Одлуке којом су привремено ограничене каматне стопе на стамбене кредите грађанима укупно одобрено више од 10.000 стамбених кредита
Монетарна политика и одлуке Европске централне банке (ЕЦБ) у значајној мери утичу на цену кредита индексираних у еврима у Србији. Тако је рата стамбеног кредита вредног 220.000 евра од јуна, када је ЕЦБ почела да смањује камате, сада нижа за око 85 евра.
Аналитичари "Блумберг Адрије" обрачунали су на примеру овог стамбеног кредита како се и колико смањење референтних каматних стопа ЕЦБ одражава на банкарске позајмице у Србији. С обзиром на то да се од октобра 2023. примењује Одлука Народне банке Србије (НБС) о максималном износу камате на стамбене кредите која не може да пређе 4,08 одсто, а која важи до краја ове године, узет је пример кредита већег од 200.000 евра јер се ово "замрзавање" стопе односи на позајмице испод те вредности.
Тако је за стамбени кредит од 220.000 евра, са роком отплате од 20 година, уз који је везан шестомесечни еурибор, ефекат смањења каматних стопа ЕЦБ значајан. Према речима аналитичара "Блумберг Адрије", утицај ће "у одређеној мери зависити од тога када је заправо кредит подигнут, односно колико месеци има до доспећа и колика је преостала главница коју треба исплатити".
Код стамбеног кредита од 220.000 евра који је подигнут пре осам година, рата би у октобру 2024. износила око 1.530 евра, односно била би мања за 60 евра него што је износила у мају ове године пре него што је ЕЦБ кренула са попуштањем монетарне политике.
"ЕЦБ је започела смањивање каматних стопа у јуну ове године, али очекивања о смањењу референтних каматних стопа утицале су на то да камате на тржишту новца, односно еурибор, почну да се смањују месецима раније. Тако је и ефекат на кредите наступио и пре него што је дошло до конкретних мера ЕЦБ", нагласили су аналитичари.
Већи пад рата код недавно узетих кредита
Када се то узме у обзир, видимо да је код овог кредита рата у октобру ове године мања за око 80 евра у односу на исти период пре годину дана када је била 1.610 евра.
Занимљиво је да је код стамбеног кредита који је добијен пре две године, ефекат мало јачи јер је дужа преостала рочност, па самим тим је већи и остатак дуга. Уколико је кредит истог износа и рочности подигнут пре две године, рата би у октобру износила око 1.465 евра, односно била би за око 85 евра мања него у мају ове године, а за чак око 120 евра нижа у односу на октобар 2023. године.
"Када је реч о утицају смањења каматних стопа Европске централне банке, може се очекивати позитиван утицај убудуће на новоодобрене стамбене кредите кроз смањење просечних тржишних каматних стопа", наводе у НБС.
Тржиште реагује и пре одлуке ЕЦБ
У банкама које послују на српском тржишту потврђују да се одлуке ЕЦБ у великој мери преливају на кориснике како стамбених, тако и других типова кредита који су индексирани у еврима.
Они наводе и да монетарна политика ЕЦБ индиректно у кратком и средњем року утиче и на монетарне одлуке НБС, те непосредно може имати утицај и на кредите изражене у динарима.
На ефекте актуелне Одлуке о привременим мерама за банке, која се односи на стамбене кредите, указује и НБС. Због ограничења каматне стопе дошло је до пада рата код стамбених кредита.
"На репрезентативном примеру стамбеног кредита у износу од 100.000 евра, ефекти смањења по основу привремене мере висине ануитета се крећу у распону од 46 евра за кредит одобрен у децембру 2006. године до 116 евра за кредит одобрен почетком 2022. године", објашњавају у НБС.
Конкретно, према рачуници НБС на репрезентативном примеру, у тренутку узимања кредита од 100.000 евра у мају 2022. рата је износила 488 евра. Према тренутним тржишним вредностима еурибора, у октобру би рата тог кредита била 652 евра. Међутим, применом привремене мере, којом је номинална каматна стопа ограничена на 4,08 одсто, висина ануитета се смањила на 534 евра. "То је смањење у износу од 18 одсто у односу на ануитет уз примену тржишне вредности еурибора."
Одлука НБС односи се на ограничавање каматне стопе код стамбених кредита и примењује се од октобра 2023. до краја 2024. НБС наглашава да је ова одлука донета у циљу очувања стабилности финансијског сектора и заштите грађана услед неизвесности у погледу флуктуирајућих каматних стопа.
Расте куповина станова на кредит
Да су досадашње мере НБС дале резултате показују и најновији подаци Републичког геодетског завода (РГЗ) о стању на тржишту непокретности.
Према извештају РГЗ из другог квартала ове године, 10 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од три процентна поена у односу на претходну годину. Највише су кредити коришћени за куповину станова, при чему је 23 одсто свих куповина реализовано на овај начин, што је приметан раст у односу на 16,5 одсто из истог периода 2023. године.
То су за "Блумберг Адрију" потврдили и у НБС. Како истичу, према резултатима последње анкете НБС о кредитној активности банака, у другом тромесечју 2024. године је настављен раст тражње за стамбеним кредитима.
"То се може довести у везу са Одлуком НБС о привременом ограничавању каматних стопа на стамбене кредите, одлуком ЕЦБ да започне са ублажавањем своје монетарне политике, али и растом зарада. Наставак раста тражње је очекиван и у трећем тромесечју 2024. године".
НБС наводи да је од ступања на снагу Одлуке којом су привремено ограничене каматне стопе на стамбене кредите грађанима укупно одобрено више од 10.000 стамбених кредита.
Такође, занимљиво је и да се повећава број банака у Србији које грађанима нуде стамбене кредите уз учешће од 10 одсто, уместо од 20 одсто, што такође указује на повољније услове на тржишту, како за грађане, тако и за саме банке.
