Корпе нам све лакше, трговци све богатији: Картелско удруживање допринело дивљању цена

Док је потрошачима корпа са храном из дана у дан била све лакша, трговци су све више зарађивали. Пословна добит четири трговинске куће које су се нашле под лупом Комисије за заштиту конкуренције због сумње на картелско удруживање, 2016. године износила је 3,7 милијарди динара, а лане је достигла износ од 18,6 милијарди динара. Чак пет пута више.

То је био само један од бројних разлога да Антимонополска комисија покрене поступак против "Делезеа", у чијем саставу послују "Макси" супермаркети, затим "Меркатора С", који држи и "Роду" и "Идеу", као и новосадског "Универекспорта" и ДИС-а из Крњева. Заједно чине преко 50 одсто тржишта малопродаје на територији наше земље.

"Према јавно доступним подацима тржиште малопродаје у Србији остварило је вредносни раст од 7,2 одсто у периоду од априла 2023. до марта 2024. у поређењу са истим периодом претходне године, док је количински тржиште забележило благи пад од 1,9 процената", наводи се у образложењу одлуке за покретање поступка Комисија за заштиту конкуренције.

У истом периоду, годишња стопа инфлације износила је пет одсто, али је пораст цена у малопродаји био скоро дуплу већи од инфлаторних притисака, што указује на значајно повећање цена које је изнад очекиваног нивоа. Да је бахатост трговаца превршила сваку меру показују и подаци о бруто маржи у периоду од 2016. до 2023. године, која показује колико је трговац зарадио након што је одузео директне трошкове набавке продатих производа.

Анализа РТ Балкан: Зашто цене хране у Србији највише гурају инфлацију?

"У анализи, при израчунавању и приказивању трговачке марже, коришћена је и стопа бруто марже од набавне вредности. Овај показатељ одражава однос између бруто марже и набавне вредности продате робе, што даје јасан увид у профитабилност малопродаваца у односу на њихове трошкове набавке. Комисија је констатовала континуиран раст стопа бруто маржи од набавне вредности која је 2016. године код странака у поступку у просеку износила 19 одсто, док је 2023. године била 38 одсто. Према анализи пословања четири трговинска ланца, њихови заједнички приходи од продаје робе 2016. износили су 35 милијарди динара, а лане су достигли износи од 87,4 милијарде динара", наводе у Комисији.

Сви су се надали да ће долазак једног великог трговинског ланца и новог "играча" на тржиште 2018. због повећања конкуренције довести до појефтињења. Међутим, супротно очекиваном, цене су расле изнад инфлације, приходи су расли брже од трошкова, што је резултирало растом маржи, а пословна добит трговаца против којих је покренут поступак, наставила је да расте.

Зато је Комисија посматрала и анализирала цене појединачних упоредивих производа како би идентификовала трендове и могућа одступања у ценама. Тако је утврђено да су цене код велике четворке - идентичне. Комисија је од краја априла 2024. године до 19. септембра ове године пратила ценовнике за 35 изабраних производа. Код осам намирница истих произвођача - јогурта, млека, уља, брашна, шећера, јаја, кафе и банана, цене су у свим овим трговинама на које се сумња да су се прећутно договарале, исте или сличне, иако су им услови набавке били различити. Исти закључак Комисија је извела и када су у питању акцијске цене.

Уз вишемесечно праћење цена намирница из потрошачке корпе, Комисија је од добављача, односно произвођача и увозника за исте производе тражила и комерцијалне услове под којима је сваки трговац појединачно набављао производе. Тако се дошло до закључка да свака од четири трговинске куће има различите услове набавке за идентичне производе.

Трговци маслацу баш замастили цену: Зарачунавају бруто марже хране и веће од 70 одсто

"С обзиром на то да је набавна цена производа најзначајнији део продајне цене, није постојао оправдан основ за идентичне или сличне малопродајне цене код различитих малопродаваца. Пресек цене је урађен од 23. до 30. августа 2024. године, а осим код странака у поступку, додат је још један продавац - Cash&Carry PLUS. Тада је од укупно 45 производа који су били предмет анализе, у 'Максију' на акцији било шест производа, у 'Идеи' и 'Универекспорту' по девет намирница било је понуђено по сниженој акцијској цени. Посебно се истиче ДИС где је чак 15 производа било на акцији. Супротно томе, Cash&Carry PLUS није имао ниједан производ на акцији", истичу у Комисији.

Тада је утврђено да великих разлика нема у вредности потрошачке корпе која је код ове четири трговинске куће износила од 35.161 до 38.83 динара, с тим да је најповољнија била код ланца који је у том моменту имао и највећи број производа на акцији. Без акцијских цена, разлика у вредности корпе би била још мања. Знатно јефтинија корпа од 30.523 динара била је објекту Cash&Carry PLUS, за који је утврђено да, у односу на остале анализиране малопродавце, има најнеповољније комерцијалне услове набавке посматраних производа.

Сумње потрошача оправдане

Марко Драгић, правни саветник Националне организације потрошача Србије, само неколико дана пре него што је покренут поступак против велике четворке, изјавио је, за "Новости", да држава не треба да се меша у тржиште, али да зато постоји Комисија за заштиту конкуренције, која има обавезу да контролише тржиште.

"Да Комисија ради свој посао, не би нам се дешавало да имамо групу производа који се нуде готово по истим ценама, са минималним разликама, а не бисмо имали и акцијска снижења истих производа код различитих трговинских кућа. Нема чврстих доказа за договоре међу трговцима, али је више него очигледно да је тако. Комисија мора да испита да ли има удруживања и ко стоји иза тога", рекао је Драгић.