ММФ упозорава: Глобални јавни дуг близу 100 билиона долара, ситуација може да се погорша

Глобални јавни дуг ће до краја 2024. премашити 100 билиона долара, односно 93 одсто глобалног бруто домаћег производа, до 2030. ће се приближити 100 одсто светског БДП, а ситуација са дугом може да се додатно погорша, објавио је данас Међународни монетарни фонд (ММФ). Фискални монитор Међународног монетарног фонда упозорава да би будући нивои дуга могли бити чак и већи од пројектованих, док ће за стабилизацију дуга бити потребна много већа фискална прилагођавања него што се тренутно очекује.

"Блумберг": Европски дугови ће и током ове године наставити да расту

"Изгледи многих земаља могли би бити гори од очекиваних због великих притисака на потрошњу, превише оптимистичних очекивања у пројекцијама дуга и потенцијалног великог неидентификованог дуга", додаје се у извештају.

Они указују да ће земље морати да троше више новца да би се избориле са старењем популације, већим издацима за здравствену заштиту, зелену транзицију, одбрамбену и енергетску безбедност. Напомињу и да досадашње искуство сугерише да пројекције дуга често потцењују стварне резултате и последице задуживања.

У веома неповољном сценарију глобални јавни дуг би могао да за три године достигне 115 процената БДП, што је за скоро 20 одсто више од тренутних пројекција.

Међународни монетарни фонд такође упозорава на велики неидентификовани јавни дуг који потиче од потенцијалних обавеза и фискалних ризика са којима се владе суочавају, пре свега због губитака у државним предузећима.

Ако анализирамо догађаје из прошлости, неидентификовани јавни дуг је у просеку износио између један и 1,5 одсто БДП и често је нагло растао у периодима великог финансијског оптерећења.

Криза на помолу: Дугови развијених земаља достигли ниво с краја Другог светског рата (ГРАФИКА)

"Висок јавни дуг изазива забринутост, а садашњи планови прилагођавања нису довољни за стабилизацију или поуздано смањење дуга", наводи ММФ на својој веб страници.

У извештају се тврди да државе због ризика од дуга треба да пажљиво осмисле своје фискалне политике којима ће заштити како економски раст, тако и угрожена домаћинства док истовремено користе предности циклуса ублажавања монетарне политике.