У више од 30 година каријере у корпоративном реструктурирању, консултант Андреас Рутер је био сведок краха многих компанија, 11. септембра, глобалног финансијског слома, кризе евра, ковида 19, али сматра да је оно што се тренутно дешава у Немачкој привреди "без преседана" и "потпуно другачијих размера" од свега што је већ виђено.
Најважнији аутомобилски сектор, хемијска индустрија и инжењерски сектор у Немачкој су истовремено у паду. Током протекле три године, највећа европска економија је полако, али постојано тонула у кризу. Земља није забележила значајан квартални раст реалног БДП-а од краја 2021. године, а очекује се да ће се годишњи БДП смањити другу годину заредом, пише "Фајненшел тајмс".
Индустријска производња, без грађевинарства, достигла је врхунац 2017. и од тада је пала за 16 одсто. Према последњим доступним подацима, инвестиције компанија су опале у 12 од последњих 20 квартала и сада су на нивоу који је последњи пут виђен током раног периода пандемије. Стране директне инвестиције су такође нагло смањене.
Светлост на хоризонту је тешко открити. У својој најновијој прогнози, ММФ каже да ће немачки БДП следеће године порасти за само 0,8 одсто. Од највећих и најбогатијих светских економија, очекује се да ће само Италија расти тако споро.
У производњи, где је Немачка била традиционални мотор Европе, ствари изгледају посебно мрачно. "Фолксваген" је први пут у својој историји најавио да планира да затвори три фабрике на домаћем терену. Највећа немачка челичана "Тајшенкруп", некада симбол немачке индустријске моћи, је такође у финансијским проблемима, као и произвођач гума "Континентал". У септембру је бродоградилиште "Меиер Верфт" са традицијом дугом 225 година за длаку избегло банкрот уз помоћ владе од 400 милиона евра.
Робин Винклер, главни економиста Дојче банке у Немачкој, назива пад индустријске производње "највећим суновратом" у послератној историји Немачке. Далеко од тога да је сам.
"Немачки пословни модел је у великој опасности – не у неко време у будућности, већ овде и сада", упозорио је у септембру Зигфрид Русвурм, председник Федерације немачке индустрије (БДИ). Петина преостале немачке индустријске производње могла би нестати до 2030. године. Деиндустријализација је велики ризик, рекао је Робин Винклер.
Ова страшна предвиђања долазе у време растуће политичке нестабилности. Односи између партија у крхкој коалицији канцелара Олафа Шолца — социјалдемократа, зелених и либерала — су на дну, а њихове политичке разлике су сада толико дубоке да многи очекују да би се савез могао распасти за неколико недеља, што би довело до ванредних избора.
Економисти и пословни лидери за немачке економске проблеме окривљују високе трошкове енергије, високе корпоративне порезе и високе трошкове рада, као и оно што описују као претерану бирократију. Ови проблеми су погоршани недостатком квалификованих радника и ужасним стањем инфраструктуре у земљи након деценија недовољног улагања. У међувремену, према статистичкој агенцији те земље, нервозни немачки потрошачи сада штеде 11,1 одсто свог прихода, дупло више од својих америчких вршњака - чиме још више успоравају економију.
Нису сви суморни.
"Немачка није у паду. Немачка као пословна локација је боља од њене тренутне репутације", инсистирао је председник Бундесбанке Јоахим Нагел у говору крајем септембра, указујући на снажно тржиште рада — број незапослених радника, од 2,8 милиона, на најнижем је нивоу у последњих десет година — и јак баланс листови немачких компанија.
Ипак, немачки савет економских експерата упозорава да се земља суочава са периодом ниског раста и лоших економских перформанси. Процењује се да је потенцијална стопа раста — темпо којим привреда може да расте без прегревања — сада само 0,4 одсто, што је пад са већ ниских 1,4 одсто, због недостатка радне снаге и лошег раста продуктивности.
Када је привреда која највише доприноси економији ЕУ у кризи, цео блок пати. Скоро две трећине укупног немачког увоза долази из других земаља ЕУ, а Немачка чини четвртину БДП-а Европске уније. У комбинацији са политичким и економским проблемима Француске, ово ризикује да дестабилизује ширу ЕУ, пише "Фајненшел тајмс".
"Немачка привреда је 15 година била као брод који је пловио са јаким ветром", каже Клеменс Фуест, председник економске истраживачке групе Ифо из Минхена, указујући на снажан раст запослености, буџетске суфиците и профите нафтне индустрије које су у том периоду омогућили тржишне реформе, ниске камате, јефтин руски гас и живахна светска трговина. Он је указао да се, за разлику од тог периода, сада "суочава са веома јаким чеоним ветром".
Зависна од увозних угљоводоника, хемијска индустрија — један од највећих немачких производних сектора — тешко је оштећена повећањем цена енергије које је уследило са почетком сукоба у Украјини. Иако се чини да су цене гаса пале, овог лета су и даље биле три пута већше него пре рата. Хемијска производња у Немачкој је 18 одсто испод нивоа из 2018.
Пошто опоравак европске индустрије након пандемије и даље заостаје, потражња за титанијум диоксидом је остала слаба, а презасићеност увозом пигмента из Кине довела је ствари до врхунца. Овог лета ЕУ је увела антидампиншке царине на кинески увоз, али стручњаци кажу да су можда и закаснили.