Полупразне полице постале су редовна појава у радњама у Београду. Већина купаца сматрала је да је то последица недостатка радника и да трговци не стижу да попуне рафове, али испоставило се да у томе има и много рачуна и калкулација трговинских ланаца.
С једне стране су оштећени купци, а с друге држава.
На овај проблем указала је у среду и гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, на представљању извештаја о октобарској инфлацији. Она је рекла да не би волела да се велетрговци, трговци и уопште малопродаја, "инате" са Владом Србије и да празне рафове због тога што, како каже, "држава ради свој посао, а посао државе је да спречава монополско и картелско понашање". Она је навела и да се нада да се акција Комисије за заштиту конкуренције у контроли цена у четири трговинска ланца неће задржати само на ценама хране, већ да ће се проширити и на друге производе, међу којима су и лекови.
И у удружењима потрошача указују на некоректно понашање трговаца, нарочито када су у питању производи на акцијама, које рекламирају, а не обезбеде довољне количине, па купци затекну празне полице.
Иначе, држава је почетком септембра покренула акцију "Најбоља цена", која је орочена до краја октобра. Министар трговине Томислав Момировић је раније рекао да је обезбеђено довољно залиха производа и додао да иако је ова акција у логистичком смислу била изазов с обзиром да постоји повећана тражња неких производа, да грађани могу без икакве бриге да купују све производе који су на акцији "Најбоља цена".
У пракси, међутим, у удружењима потрошача кажу да су грађани имали примедбе да роба која има етикету "Најбоља цена" брзо нестане, а и да трговински ланци обезбеде само малу количину производа. Да се то редовно дешава и са артиклима чије снижење иначе оглашавају трговински ланци, зна сваки купац. На полицама се најчешће појави неколико производа, који нестану већ у првих неколико сати након отварања, а трговци слабо допуњавају, јер су већ постигли циљ, привукли су купце у радњу, а они су корпу напунили робом по редовним ценама, иако су дошли због снижења.
Председник Удружења "Ефектива" Дејан Гавриловић каже за РТ Балкан да се људи често жале да, када је значајнији попуст у питању, да тог производа заправо и нема на рафовима.
"Више пута смо указивали трговинским ланцима на непоштену пословну праксу, али они се 'инате', тврде да су они у праву. Недавно је у 'Лидлу' једна врста супе била на акцији, а у радњама је није било. Поднели смо пријаву, тржишна инспекција је проверила књиге и утврдила да су они вероватно у првих пет минута имали одређену количину и да су је продали. Проблем је и то што они настављају да оглашавају да је та акција у току и на тај начин потрошача доводе у заблуду. То је стандардна обмана којом се баве готово сви трговински ланци", каже Гавриловић.
Он указује да не постоји законска обавеза у смислу броја или количине робе која се мора понудити на акцији, али да постоји нешто што се зове "обмањујуће оглашавање" или "обмањујућа пословна пракса".
"Ако трговац каже да има акцију која траје пет дана, а у првих пет минута распорода све што је имао, јасно је да је направио обману. Чак и ако људи покупују количину робе коју су планирали да продају по сниженим ценама, требало би да прекину акцију, а не да наставе да је рекламирају, иако ту робу више немају", сматра Гавриловић.
Такво понашање, очигледно, код купаца и даље добро пролази, с обзиром на профит који сектор трговине књижи последњих година. Професор Небојша Савић је рекао за РТС да је потпуно је очигледно да су нивои зарада у трговинским ланцима драстично порасли и да у последње две године анализе НБС показују да је дошло до изразитог раста профита у трговини, много већег него у другим сегментима.
"Држава не треба да кочи фирме да праве профит, али ако постоји нешто неприродно што искаче из оквира, онда треба тиме да се позабави. Када је неко натеран да спусти цене, он повуче робу са рафова и створи вештачку кризу. Класичан одговор био би да држава интервенише из робних резерви и да попуни рафове том робом", рекао је Савић.
Економисти сматрају да административно регулисање цена није добро решење, јер када држава одреди цене, то најчешће "отера" робу са тржишта, јер је трговци повуку у магацине, чекајући период када ће моћи да зараде више.
Бивши државни секретар у Министарству за трговину, економиста Драгован Милићевић каже за РТ Балкан да је акција "Најбоља цена" државна мера, али да су трговци изгледа осетили да могу да варају државу, јер они никад не желе да се одрекну маржи, ако то могу да изведу.
"Јако мало тих производа је било на акцији и спорадично се јављају и то дефинитивно брзо оде. Питање је да ли трговци не могу да стигну да допуне или то не желе. Рекламирају да ће нека роба бити на попусту, а никада је нема. То су стари трговачки фазони, да привуку потрошача да дође баш у њихову радњу. Драстична варијанта је и да ставе као акцију, а ви не гледате до када важи, јер је то написано микроскопским словима, а када одете на касу, куца вам по нормалној цени. То је више него познато и њихов стари фазон да је акција важила до јуче", наводи Милићевић.
Он указује да у Србији послује само неколико озбиљних система који држе око 60 одсто тржишта, а да су се када је писан Закон о трговини, "трговци много питали и уређивали по свом", тако да је сада на тапету "игра моћи и снаге" између њих и државе.