Трикови произвођача који нас скупо коштају: Паковања све мања, закидају како стигну

Поскупљење није само када нас на полицама дочека виша цена, него и производ у мањој амбалажи. Произвођачи су последњих година осмислили нови начин да зараде, али и да збуне потрошаче. Списак производа који немају стандардна паковања "округле" грамаже је све дужи, а овај израз се у свету одомаћио као "шринкфлација". 

Фалсификати на рафовима и тезгама: Колико лажни шампони и копије кекса могу бити опасни

Када бирају између два производа купци углавном гледају цену, али у удружењима потрошача указују да би било боље да обрате пажњу на декларацију, јер некада заправо може бити скупље, производ који на први поглед делује јефтиније – зато што је га у паковању једноставно има мање.

Прво су "калирале" чоколаде, а сада готово да више нема прехрамбеног производа који се може купити искључиво на литар или килограм. На полицама сада можемо наћи кафу у амбалажи од 175 грама, јогурт од 1,463 литра, док су паковања неких врста кекса "смршала" за по један ред. Супа у кесицама неких произвођача већ дуже време је за три, уместо за четири тањира, док је тестенина спала са пола килограма на 350 грама. 

Произвођачи углавном имају спектакуларна објашњења за смањење тежине и запремине. У компанији која производи сокове, за смањење количине у флашицама од пола литре окривили – фрижидере. Они су се правдали да редизајниране боце, када би имале очекивану литражу од 500 милилитара, не би могле да стану у нове расхладне уређаје.

Корак даље отишли су произвођачи супа, који су то што су у кесицама уместо четири, остала само три тањира, покушали да оправдају – наталитетом. Они се позивају на истраживања која показују да се удео домаћинстава у Србији која имају једног или два члана за последњих десет година повећао, тако да тренутно 50 одсто укупног броја домаћинстава чине породице са једним до два члана, којима су, по њиховој процени, довољна три тањира супе.

Ненад Бумбић из Удружења "Заштита потрошача" каже за РТ Балкан да је "шринкфлација" обмана потрошача, али да не представља кршење закона. Произвођачи могу сами да одређују количину производа у појединачном паковању и немају обавезу да грамажа буде 100 грама, килограм или литар.

"Та прича је везана за наше усклађивање са Eвропском унијом. Пре десетак година је постојала прописана стандардна паковања и то није било случајно што смо имали чоколаде од 100 грама и литарска и килограмска паковања за прехрамбене производе. Произвођачи су 'лобирали', вероватно и поткупљивали, у Европској комисији и укинута су та ограничења. ЕУ је укинула та стандардна паковања, а ми смо, пошто морамо да се ускладимо, односно да усвојимо оно што они одлуче, то све прихватили", указује Бумбић.

Уведена је обавеза да се код сваког производа наведе и јединична цена, на пример за чоколаду, колико она кошта по килограму, али Бумбић каже да то купцима готово ништа не значи, јер би требало у набавку да понесу и дигитрон.

"У трговинским ланцима углавном постоје цене и по килограму, али су наведене малим словима и бројевима. Та цена би требало да буде јасно видљива, као и цена јединичног производа, а не да ми морамо да узмемо лупу да бисмо видели и упоредили. То јесте законито, али то не значи да је то у реду и да треба тако да буде. Они једноставно могу да раде шта хоће, нема више никаквог стандарда. Има неких генијалних примера, када у паковању кикирикија има 42 грама или 87,5 грама", наводи Ненад Бумбић.

Које намирнице не би требало користити након истека рока важења

Он поручује да би приликом избора производа потрошачи требало да гледају декларацију, јер би навика да купују одређени производ сада могла скупо да их кошта.

Економиста Драгован Милићевић каже да трговине имају право да промене грамажу, али да би требало да обавесте тржишну инспекцију да су за исти производ променили паковање, јер у супротном доводе потрошаче у заблуду.

"То је некоректно понашање на тржишту и једноставно немамо систем који би то контролисао. И удружења потрошача нису довољно гласна. Требало би да се више баве овом темом, јер је то класично варање потрошача. Затајили су и регулатива и потрошачке организације", сматра Милићевић.