Економија
Посао чека више од 10.000 особа са инвалидитетом: Неки су се одважили да покрену бизнис
Чак 80 одсто незапослених са инвалидитетом посао тражи дуже од годину дана, а око 4.000, односно 38 одсто њих је без квалификација или су нискоквалификовани
На евиденцији Националне службе за запошљавање је 10.694 незапослених особа са инвалидитетом, од којих је око 4.000, односно 38 одсто без квалификација или су нискоквалификовани. Чак 80 одсто њих, посао тражи дуже од годину дана. Ленче Јовановић, Душан Здравковић и Милан Ракоњац нису више део ове суморне статистике. Иако имају проблема са здрављем, нису се предали и одустали од идеје да раде. После неуспелих покушаја да се запосле, покренули су сопствене бизнисе.
Упорно пливају у водама предузетништва, које нису мирне ни за оне који су потпуно здрави и у пуној снази. Верују да добра идеја, упорност и дисциплина, уз велику жељу да покажу и себи и другима да су у стању да воде своје фирме, могу да допринесу да посао ипак успе.
Радни дан дуже од 8 сати, али знам на чему сам на крају месеца
Ленче Јовановић (57) за себе каже да је по годинама ближе пензији, него шанси за неки значајнији успон у бизнису. Међутим, то је није спречило да започне самосталан посао. Она је од НСЗ добила субвенцију за самозапошљавање особа са инвалидитетом, која није велика али је њој, како каже, значила на самом почетку, да "покрпи рупе" да би могла да отвори самосталну кројачку радњу у новобеоградском Блоку 21.
"Нисам била у могућности да посао покренем сама, па и ова субвенција значи. Рођена сам са ишчашењем оба колена и имала сам бројне операције. Радила сам свашта док нисам отворила своју радњу. Почела сам у Врању у 'Коштани', али сам се после преквалификовала за текстил и прешла у 'Јумко'. Мука ме је натерала да дођем у Београд у потрази за послом. Била сам самохрана мајка, сналазила сам се и опстала", прича Ленче Јовановић.
Сада је много другачије, ради и дуже од осам сати дневно. Каже да ипак нема тензије и бриге да ли ће на крају месеца добити плату.
"Посла има, али кројачки занат није баш много цењен, па не можемо да наплатимо своје услуге сразмерно уложеном труду. Пријатељице некада дођу да ми помогну, да парају порубе које би требало да скратим. Ипак, брзо одустану и кажу да је овај посао напоран. Велики су намети нама занатлијама и тешко је да се опстане. Више платим за закуп локала и намете држави, него што мени остане, али бар имам сигуран посао. Битно ми је да знам на чему сам на крају месеца, каже Ленче Јовановић.
Подстицај за почетак посла, ветар у леђа храбрима
Када су у питању подстицаји за започињање сопственог бизниса, НСЗ додељује субвенције у једнократном износу од 330.000 динара за незапослену особу са инвалидитетом, која оснива радњу, задругу или други облик предузетништва, као и за оснивање привредног друштва, уколико оснивач заснива у њему радни однос.
"Незапослени који оствари право на субвенцију у обавези је да обавља регистровану делатност и по том основу измирује доприносе за обавезно социјално осигурање најмање 12 месеци", кажу у НСЗ.
Ове године су одобрене 72 субвенције, од којих су 38 добиле жене. Особе са инвалидитетом које су добиле подршку НСЗ углавном су отварале фризерске, козметичке и кројачке салоне, радње за одржавање и поправку моторних возила. Окушали су се и у делатностима комбинованих канцеларијско-административних услуга, производњи хлеба, као и свежег пецива и колача.
Један од њих је и Милан Ракоњац, који је у Краљеву, у Улици Танаска Рајића, пре два месеца отворио кетеринг и ресторан "Код Маре 024". Бави се продајом готових јела. Када се, 2007. у фирми у којој је радио, откачио лифт – сломио је кичму на два места и пету на левој нози. Његов ентузијазам, вољу за животом и успехом у послу, међутим, није тако лако поколебати. У предузетништву није од јуче, раније је са супругом имао радионицу за производњу торти и колача у којој је било запослено 20 радника. Каже да је управо недостатак квалитетне радне снаге био највећи проблем, због којег су одустали од тог посла. Зато су одлучили да се, после краће паузе, преоријентишу на други бизнис.
"Радићемо супруга и ја и још троје људи. Правимо стара традиционална, кувана јела, као што су кувале наше баке и мајке. Главни кувар је моја супруга, а ја радим све остало. Нема ништа без подршке, данас може да успе само неки породичан посао. Тешко је наћи раднике и зарадити довољно да сви буду задовољни", каже Ракоњац.
Највећа реклама су им задовољни корисници, а препорука што је храна свежа и без много зачина.
"Узимамо свежу јунетину, пилетину и свињетину од локалних произвођача и људи су то препознали. Свесни смо да мора да прође пет или шест месеци да посао заживи. Убеђени смо у то да ће ово да успе, јер смо инвестирали озбиљна средства. Око 330.000 динара смо добили од НСЗ, што није много у односу на оно што смо ми уложили. Ипак, ми ценимо сваку помоћ и ветар у леђа", каже Милан Ракоњац.
И предузетничка медаља има две стране
После три бај-паса и операције срца, живот се из корена променио и Душану Здравковићу, који се готово 30 година бавио дизајном и штампом. Од 2021. године је регистровао фирму за специјализоване дизајнерске делатности Newfie design Beograd, а после тога и пет шоп.
"Као свака медаља и ова предузетничка има две стране. Јесте лакше што се времена тиче и тога да не могу физички да издржим да радим цео дан, негде у фирми. На овај начин ипак могу посао да прилагодим својим могућностима. С друге стране, код приватног посла – више глава боли. Кад радиш за неког, он размишља о свему, а овде мораш ти – од набавке материјала, уговарања посла и свега осталог. Мало више главобоље, али с друге стране можеш да распоредиш време у складу са својим потребама и здравственим стањем што би у туђој фирми ишло тешко", истиче Душан Здравковић.
Додаје и да је за бизнис, било да га покреће здрав или човек са инвалидитетом пресудна идеја, али и храброст и упорност. Позива и друге будуће предузетнике да се охрабре упркос препрекама које носи живот са инвалидитетом.
