Економија

Трновит пут до првих квадрата: Како би држава могла да помогне младима да се скуће

За стан од 40 квадрата у Београду је у просеку потребно око 106.000 евра, а онима који узимају кредит од банке потребно је и учешће веће од 20.000 евра
Трновит пут до првих квадрата: Како би држава могла да помогне младима да се скућеGetty © Predrag Vuckovic

Међу купцима некретнина у Србији све је више младих, али они који не раде као програмери, менаџери или занатлије и у још неким професијама које гарантују зараду изнад 100.000 динара, тешко да могу се осамостале. У процепу између скупих квадрата и банака које траже учешће од минимум 20 одсто, многи од њих не могу ни да сањају да подигну кредит.

Председник Александар Вучић је пре неколико дана открио да држава планира да олакша младима да купе први стан. Он је најавио да ће се са Народном банком Србије (НБС) радити на томе да се са пословним банкама направе гарантне шеме и програми, тако да учешће буде максимално три до пет одсто, а да рате, како је рекао, не прелазе 200 евра за просечне станове на нивоу Србије

Анализа "Еуростата" из 2022. године показује да млади у Србији из родитељског дома одлазе тек после 31. рођендана, што је за око шест година касније у односу на просек младих у Европској унији.

За стан од 40 квадрата у Београду је у просеку потребно око 106.000 евра, а онима који узимају кредит од банке потребно је и учешће веће од 20.000 евра. Такву позајмицу, према калкулатору кредитне способности 4зида могу да добију само банкарски клијенти који зарађују више од 800 евра месечно, и то под условом да немају дозвољени минус, друге кредите или кредитну картицу.

Милош Митић из агенције за некретнине "Сити експерт" каже за РТ Балкан да је учешће дефинитивно једна од основних препрека младима, који желе да купе стан на кредит, јер човек са просечном платом или мало изнад просечне зараде тешко да може да уштеди 20.000 евра. 

"За већину је, међутим, проблем и плаћање рате на месечном нивоу, што постаје немогућа мисија са овим ценама квадрата, с обзиром на то колико зарађује просечан млади брачни пар. Многи од њих не испуњавају услове да подигну кредит, јер је за решавање стамбеног питања сада потребно минимум 100.000 до 120.000 евра", истиче Милош Митић.

Он напомиње да би младима сигурно значило, уколико би се стварно дефинисала мера где банка одобрава пет одсто учешћа за стамбене кредите, али указује да ће држава морати добро да одмери како ће то да спроведе и ко ће имати право на повластице.

"Генерално мора да се види како би се та мера спроводила и на кога би се тачно односила, што још није дефинисано. Јако је у овом случају битно да ли остатак од 15 одсто субвенционише држава или би се то прелило као дуговање, што значи да би повећало месечну рату потенцијалним дужницима. Ако би само банка одобрила учешће од пет одсто, месечна рата би морала да буде много већа, а то би значило да многи не би испунили услов, јер не би били кредитно способни за тај већи износ", објашњава Митић.

Тренутно, каже, млади парови који желе да купе први стан имају бројне изазове, али ипак има купаца који имају између 25 и 35 година који без проблема решавају стамбено питањe.

"Они углавном купују некретнине у распону од 100.000 до 120.000 евра, које се налазе на периферији Београда. Локације које себи може да приушти просечна млади брачни пар у Београду су Миријево, крајњи део Вождовца, Крњача, Борча, Сурчин или рубни делови Земуна. То су све углавном станови који се крећу од 2.000 до 2.200 по метру квадратном, који су у оквиру њихових могућности и буџета. Врло често имате ситуацију да они имају помоћ родитеља, који продају већу некретнину, па деци дају за учешће", каже Милош Митић.

Он напомиње да има и младих из популарних и добро плаћених делатности где се више зарађује, попут дигиталног маркетинга или програмера, где су зараде веће од просечних и додаје да они чак дају и много веће учешће од 20 одсто, колико банке најчешће траже.

"Овом мером која је најављена држава циља останак младих у Србији, али и повећање наталитета, јер млади са просечном зарадом размишљају да прво скупе за стан, па рачунају да ће после све остало. Са решењем стамбеног питања се тај процес убрзава. Тако да, ако се дефинишу како треба, ово неће мити само економске, већ и социјалне мере", сматра Митић.

Он очекује да ће држава сигурно прописати услове од тога, колика је зарада, где особе живе, да ли имају некретнину, као што постоје и услови под којима се одобравају субвенције за прву некретнину за жене које постају мајке.

Ивана Ђуровић, из агенције "Антика некретнине" сматра да би поступак одобравања субвенција требало да буде једноставан и брз, да би се постигао жељени ефекат и да би се стварно помогло младим брачним паровима.

"Продајемо искључиво станове који су укњижени, да би банке могле да упишу хипотеке, али за постојеће субвенције које млади добијају на основу рођења детета, дуго се чека на обраду захтева. Продавци немају ни жељу, ни стрпљење да чекају. С друге стране, банке сада калкулишу и траже учешће и до 30 одсто, зато што они предвиђају да ће цене квадрата да падну, иако за то нема наговештаја. Желе да се осигурају, да не би били у минусу, ако се деси да клијент не плаћа кредит, а да стан вреди мање", каже Ивана Ђуровић.

УБС: Банке смишљају како да смање учешће

Генерална секретарка Удружење банака Србије Марина Пападакис је изјавила да су комерцијалне банке спремне да подрже иницијативу НБС, која би младима у нашој земљи омогућила да лакше купе прву некретнину, уз смањено учешће за кредит са 20 одсто на три до пет одсто. Она је рекла да се ради на моделима који би смањили учешће за стамбене кредите са тренутних 20 одсто на три до пет одсто, уз очување финансијске стабилности у наредним деценијама.

Што се тиче додатних трошкова, као што су упис хипотеке или осигурање кредита, Пападакис сматра да би њихово смањење значајно олакшало куповину станова.

"Ови трошкови често повећавају износ који млади морају да издвоје, па је њихово смањење један од кључних аспеката који се разматра", рекла је Марина Пападакис.

А када држава интервенише, због раста тражње, могло би доћи и до новог раста цена квадрата, па увек остаје отворено питање колико ће ова мера заиста значити онима којима би требало да прокрчи пут до новог дома.

image