Економија
Повишица свима стиже у јануару: Колика ће бити најнижа, а колико највиша пензија
Минималне пензије прима око 14,15 одсто од укупног броја пензионера. Њих око 140.000 добијало је ове године 24.987 динара и још око 94.000 око 19.000 динара
Највиша пензија у Србији са најновијим повећањем од око 11 одсто, које ће бити исплаћено у јануару, достићи ће 255.231 динар, док је 2012, од када Фонд ПИО објављује статистички билтен, износила 112.197 за 42,5 година стажа. Најнижа пензија за исти период, за категорију запослених и самосталаца увећана је са 12.898 на 27.711 динара. Највиша је октобру, пре повећања, била 230.145, а најнижа 24.987 динара.
Према важећем Закону о ПИО највећу пензију примају све категорије корисника, укључујући и професионална војна лица, која имају навршених 45 година стажа. Али, ни они са највећом, ни они са најнижом нису у већини.
Највећи износ пензије добија тек око 70 људи, више од 100.000 динара око 20.000 пензионера, а око 940 месечно добије 170.000 динара. Минималне пензије прима око 14,15 одсто од укупног броја пензионера. Њих око 140.000 добијало је ове године 24.987 динара и још око 94.000 око 19.000 динара.
Већина пензионера, којих има око 1,65 милиона, прима између најниже и просечне или просечну, а она је са 23.563 динара у 2012. порасла у децембру ове године на 50.700. У октобру је износила 45.719 динара.
Међутим, учешће просечне пензије у просечној заради ипак се смањило.
Оних који су пензију зарадили са свега 15 до 19 година стажа има у две категорије - и са најнижом и са просечном пензијом. Према закону, услов за остваривање права на старосну пензију јесте најмање 15 година стажа осигурања, уз прописане године живота. За мушкарце је то 65, а за жене 63 године и осам месеци, док ће од 1. јануара бити 63 године и 10 месеци.
"Према подацима за 2023. годину, укупно 133.191 корисник старосне пензије имао је од 15 до 19 година стажа", кажу у Фонду ПИО.
Пензионерима са најнижим примањима свакако би од линераног повећања више одговарао модел који примењују и неке земље у окружењу: да се подвуче лимит и док најсиромашнији не стигну до просека, они изнад њега не добијају повишицу. То међутим, како објашњавају саговорници "Новости", не би било у складу са нашим Уставом и свако ко би тужио државу због дискриминације добио би спор.
У највећем броју случајева најниже пензије не зависе само од учинка који је запослени имао током радног века, већ и од тога како је његова фирма финансијски стајала у време док је радио, и колике је порезе и доприносе уплаћивала, али и од тога да ли је током деведесетих и транзиције уопште уплаћивала дажбине.
"У категорији најнижих пензија доста има оних којима у најгорим годинама нису уплаћивани порези и доприноси, а Фонд ПИО не може да исплаћује пензије другачије изузев на основу уплаћених дажбина. Проблем је настао када је висина пензије уместо на основу 10 најбољих година рада, почела да се рачуна на конто целокупног радног стажа. Како време буде пролазило и смањивао се број људи који су изашли оштећени из транзиције, мање ће бити и таквих минималних пензија. Сада би се проблем могао решити само кроз социјалне трансфере, односно подршку државе", примећује економиста Иван Николић.
Пољопривредници коначно пребацили 20.000 динара
Са тим се слаже и Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката.
"Немали број радника током целог радног века примао је минималне зараде, па им је и пензија сада недовољна за пристојан живот. Али, није фер да за то буду кажњени они који су нпр. 40 година одвајали велике износе за порезе и доприносе, тако што ће бити ускраћени за повећање пензије. Решење видим у помоћи државе најугроженијима преко исплаћивања 13. пензије или на сличан начин", каже наша Савићева, истичући да би требало пооштрити и контроле уплаћивања пореза и доприноса.
За категорију пољопривредника најнижи износ пензије од јануара 2024. године био је 19.644,74 динара, а од децембра 2024. биће 21.786,02 динара. У Фонду ПИО додају и да је најнижа пензија у 2012. за пољопривреднике била 10.140 динара.
Подаци Фонда ПИО за прошлу годину показују и да су жене, због дужег животног века, просечно примале старосну пензију 21 годину, а мушкарци 17, док су инвалидску жене примале 23, а мушкарци 20. Код категорије самосталаца, жене су просечно примале пензију 14 година, а мушкарци 11, а код категорије пољопривредника, мушкарци 17, а жене 23.
Пензионере је додатно обрадовала и вест да је већ сада најављено ново повећање принадлежности за крај 2025.
