Станови за младе: Шта се до сада зна о новом програму државе и висини учешћа за кредите
Пут до првог стана за младе у Србији требало би убудуће да буде много краћи. Учешће које је у већини банака 20 одсто од цене некретнине највећи је издатак који кредитни купци морају да обезбеде, да би добили стамбени кредит, што је за већину непремостива препрека до крова над главом. Председник Србије Александар Вучић је најавио да би, уз субвенције које припрема држава, учешће сада могло бити чак и мање од 1.000 евра.
Финансијска конструкција биће јаснија када Влада Србије објави одлуке и препоруке банкама. За сада се, на основу примера који је навео председник, може само претпоставити какав аранжман би могао бити, а потпуно је непознато које услове ће морати да испуне грађани да би могли да добију државне субвенције. На основу онога што је до сада познато, корисници би требало кредите да отплаћују 40 година, а учешће би требало да буде мање од три одсто.
Председник је на примеру стана од 48 квадрата извео рачуницу по којој би учешће уместо 15.000 евра, износило 2.250 евра. Он је ту понуду данас "појачао", и рекао да је тражио да Министарства финансија да пронађу решење да ниво учешћа за стан од 75.000 евра буде мање од 1.000 евра, односно да са свим трошковима који иду уз ту позајмицу не пређе 1.400 евра.
"У првој години ће рата бити 121 евро, а држава ће субвенционисати са 91 евром. Од друге до шесте године ће рата бити 200 евра, а држава ће давати 91 евро. Од седме до 40. године, рата ће за кориснике бити 333 евра. Много тога још људима није сасвим јасно, све процедуре ми морамо тек да завршимо. Разговарао сам са младим људима и добијао поруке преко друштвених мрежа и схватио сам да и тај ниво од 2.250 евра за стан од 75.000 евра мора да буде нижи'', рекао је Вучић.
Осим учешћа за стан, велико оптерећење за младе су и пратећи трошкови, за услуге адвоката, нотара, проценитеља, банкара и агената за некретнине, који износе од 3.000 до 5.000 евра. Вучић је обећао да ће и ти пратећи трошкови бити мање од 700 евра, а после да би могли бити смањени и на око 400 евра.
Финансијски аналитичар Владимир Васић, некадашњи секретар Удружења банака Србије каже да је добра идеја "клацкалице" у износу рате, док корисници кредита финансијски не ојачају.
"У почетку док не почну да зарађују више, плаћаће нижу рату, а после тога ће рата порасти. Прича везана за гарантну шему још није прецизирана, претпостављам да се о томе још преговара са банкама. Тај неки ризик, који постоји за банку, неко мора да покрије. Има много непознаница како ће се постићи та цена и висина рате. Отворено је питање, да ли ће држава градити те станове на свом земљишту или ће их грађани куповати од инвеститора", каже Владимир Васић.
Он напомиње да је цена од око 1.500 евра по квадрату на тржишту тренутно доступна једино у унутрашњости, док би рачуница за стан у Београду изгледала потпуно другачије, јер 50 квадрата не може да се купи без 100.000 евра.
"Претпостављам да је идеја да и нека места ван Београда добију нову популацију или да задрже становнике, да се не одселе. То је та демографска политика Србије", каже Васић.
Што се тиче услова, Васић очекује да ће прилику да конкуришу имати запослени на неодређено време, али да ће бити одређен и распон колика примања ће бити неопходна да би се неко пријавио за субвенцију, али и "црвена линија" када је у питању максимална плата.
"С обзиром на то да се годишње изгради од 25.000 до 27.000 станова, не верујем да причамо о хиљадама станова који ће бити купљени преко ових субвенција, већ о неколико стотина станова. Видећемо како ће бити дефинисана та циљна група. Ми имамо генерално проблем што у категорији младих од 18 до 30 година, имамо високу стопу незапослених и то такође треба решавати", сматра Васић.
Он указује да су очекивања велика, али да ћемо, тек када прође кроз све филтере, видети колико грађана ће испунити услове за повољније квадрате и колико ће банке бити заинтересоване да учествују у овом пројекту.
Проценитељ Милић Ђоковић из Кластера некретнина сматра да је идеја добра, али напомиње да је потребно да се испуни низ предуслова до њене реализације. Он указује да је "посебно питање, где наћи стан за те новце".
"У унутрашњости је можда могуће купити породичан стан за 75.000 евра, али је у Београду то веома тешко. Најмање има тих малих станова до 50 квадрата и обично је квадрат у њима најскупљи. У Београду нема стана испод 100.000 евра да има 45 или 50 квадрата, а да није сутерен, приземље, поткровље или да није у Сланцима или у Овчи. С друге стране, ниједан продавац, ни инвеститор неће да прими капару од три или пет одсто. Ту разлику ће неко морати да плати. Банка неће да ради без профита", каже Милић Ђоковић за РТ Балкан.
Народна банка Србије (НБС) је још у јуну 2020. донела препоруку да банке приликом одобравања стамбених кредита, смање стопу учешћа грађана са 20 на 10 одсто, за оне који купују прву некретнину. Иако је од те препоруке прошло више од четири године, Ђоковић истиче да је само једна банка прихватила ту препоруку и одобрила мањи износ учешћа корисницима стамбених кредита.
"Све остале банке су сада на 20 одсто. Претпостављам да ће и ово бити препорука, јер не могу се приватним институцијама, чији су власници из иностранства, наметати услове. Да их натераш да раде нешто што је мимо њихових правила и профита. Као идеја је супер, али бојим се да смо се већ нагледали тих 'јефтиних' станова. За 25 година колико се бавим некретнинама сећам се и квадрата за 350 евра и непрофитних станова и разних пројеката", каже Милић Ђоковић.
Он тврди да се стан за 1.500 евра по квадрату може купити у Младеновцу, Барајеву, евентуално у Панчеву или Обреновцу, али да је и то тешко.
Једна од главних дилема је ко ће моћи да конкурише и на кога је председник мислио када је рекао "млади". Да ли ће праг бити 30. или 40. рођендан.
Милић Ђоковић сматра да би мера коју је председник најавио требало да важи за све који докажу да немају своју некретнину, а не само за младе.
Указује и да би ова мера, која је осмишљена из најбоље намере, могла да изазове "контраефекат" и да нам донесе још више цене квадрата.
"Чим буде већа потражња, цене одоше горе и јуримо свој реп. Зато држава мора бити опрезна код оваквих програма", каже Милић Ђоковић.
Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), у првој половини године сваки пети купац стана подигао је кредит за некретнину. То значи да је 20 одсто купаца узимало позајмицу, а 80 процената платило у кешу. То је раст у односу на исти период прошле године када је било 18 одсто оних који су подигли кредите. Када су камате биле мање него данас, људи су се чешће одлучивали за кредит. Тако је 2021. годину чак 36 одсто станова купљено "на рате".