Економија

Ефекат високих камата и пооштрених банкарских услова: Кредите диже само ко баш мора

Кредити становништву смањени су током четвртог тромесечја за 3,4 милијарде динара, или за 0,2 одсто, због пада интересовања за стамбене кредите, а са друге стране, повећано је задуживање по основу готовинских и потрошачких кредита
Ефекат високих камата и пооштрених банкарских услова: Кредите диже само ко баш мора© AdobeStock

Укупни домаћи кредити су у 2023. години повећани за 1,1 одсто, при чему су кредити привреди повећани за 0,9 одсто, а кредити становништву за 1,2 одсто, наводи се у извештају Народне банке Србије (НБС).

Кредитна активност је, према овом извештају, лане успоравала, при чему су укупни кредити од септембра до новембра забележили незнатан међугодишњи пад, на шта су утицале више каматне стопе на кредите због заоштравања монетарних политика Европске централне банке и Народне банке Србије.

На успоравање кредитне активности су утицали и пооштрени кредитни стандарди банака, али је ипак у децембру забележен опоравак кредитне активности, тако да је година, међугодишње посматрано, завршена с благим растом кредитне активности.

Када је реч о кредитима привреди на њихово стање утицало је доспеће кредита из гарантних шема, а код кредита становништву од септембра привремени негативан утицај на стање кредита потиче и од рачуноводственог третмана потраживања по основу стамбених кредита због доношења одлуке о ограничавању каматних стопа на ове кредите.

Привредници узимали позајмице за ликвидност

Кредити привреди су током четвртог тромесечја повећани за 8,4 милијарде динара, или за 0,5 одсто, а раст је вођен растом инвестиционих и кредита за ликвидност и обртна средства. Таква кретања су утицала на то да учешће инвестиционих кредита у укупним кредитима привреди крајем године буде повећано на 41,9 одсто, а учешће кредита за ликвидност и обртна средства на 46,8 одсто.

Посматрано по делатностима, током четвртог тромесечја највише су се задужила предузећа из области пословања некретнинама, грађевинарства и саобраћаја, док је смањено задужење предузећа из области трговине и енергетике.

Кредити становништву смањени су током четвртог тромесечја за 3,4 милијарде динара, или за 0,2 одсто, због пада интересовања за стамбене кредите, а са друге стране, повећано је задуживање по основу готовинских и потрошачких кредита.

Што се стамбених кредита тиче из НБС су навели да је њихово учешће у укупним кредитима становништву на крају године износило 39,3 одсто, а учешће готовинских кредита 44,7 одсто.

Задуживање у динарима постало повољније

Задржавање референтне каматне стопе на непромењеном нивоу од августа утицало је на стабилизацију каматних стопа на међубанкарском тржишту новца, при чему су каматне стопе на динарске кредите привреди и становништву током четвртог тромесечја 2023. смањене.

Просечна каматна стопа на динарске кредите привреди смањена је на 8,4 одсто, а на кредите становништву на 12,7 одсто.

Према подацима НБС, кредити привреди у децембру износили су 1.611,5 милијарди динара, а њихово учешће у бруто домаћем производу 19,9 одсто, што је за 2,6 процентних поена ниже него крајем 2022. године.
Кредити становништву у децембру су износили 1.465,8 милијарди динара, што чини 46,7 одсто кредитних потраживања банака од немонетарног сектора, односно 18,1 одсто БДП-а.

image