Москва настоји да појача свој глобални утицај ширењем своје "нуклеарне флоте" и изградњом више од 10 постројења у земљама попут Бангладеша, Кине, Египта, Индије, Ирана и Турске. Русија је појачала своју улогу главног добављача нуклеарне енергије чак и када се сектор нафте и гаса суочио са тешким санкцијама од почетка сукоба у Украјини, пише "Фајненшел тајмс".
Борис Титов, специјални представник Кремља за међународну сарадњу у области одрживости, рекао је да земља жели да учврсти своју позицију "једног од највећих градитеља нових нуклеарних електрана у свету".
Он је рекао да Русија очекује снажну потражњу за нуклеарном енергијом од земаља у развоју које желе чистије изворе енергије, као и од технолошких компанија које користе вештачку интелигенцију.
Међународна агенција за атомску енергију прогнозирала је ове године да ће се светски капацитети за производњу нуклеарне енергије повећати за 155 посто на 950 гигавата до 2050. године.
"Градимо више од 10 различитих јединица широм света. Потребно нам је много енергије. Нећемо моћи да обезбедимо довољно енергије без коришћења нуклеарне енергије. Знамо да је безбедна, не емитује емисије гасова стаклене баште, тако да је веома чиста", рекао је Титов за "Фајненшел тајмс".
Према подацима Норвешког института за међународне послове, све већи руски нуклеарни портфељ, укључујући изградњу реактора, снабдевање горивом и друге услуге, обухвата 54 земље.
Титов је указао на мађарску фабрику Пакш 2, као и реакторе у Бангладешу и Турској. Очекује се и да ће Русија изградити електрану са малим модуларним реакторима у Узбекистану, док је 2023. потписала споразум за пројекат у Буркини Фасо.
ФТ је ове године известио да је Русија била укључена у више од трећине нових реактора који се граде широм света. Западне владе су покушале да се супротставе нуклеарном значају Русије, а САД од маја су забраниле увоз руског обогаћеног уранијума.
Са изузетком Мађарске, већина источноевропских земаља је, након што је почео сукоб у Украјини, потписала уговоре за гориво које је развила америчка компанија "Вестингхаус" за реакторе из совјетског доба.
Као део ширег настојања да се испуни индикативни циљ ослобађања од увоза руског горива до 2027. године, Дан Јоргенсен, нови комесар ЕУ за енергетику, рекао је да жели да испита "цео ланац нуклеарног снабдевања".
Међутим, мађарски премијер Виктор Орбан и словачки премијер Роберт Фицо рекли су да ће блокирати све кораке за ограничавање руске цивилне нуклеарне индустрије.
"Страховање да би Русија могла створити критичну несташицу нуклеарног горива за блок, као што је то учинила за гас 2022. године, пренаглашено је.
У интересу 'Росатома' је да буде поуздан", рекао је један високи званичник ЕУ за "Фајненшел тајмс".
Непосреднији проблем су недавне америчке санкције "Гаспромбанци", главном каналу за плаћање енергије Русији. Мерама је изузета цивилна нуклеарна енергија, осим мађарске електране "Пакш 2". Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто назвао је издвајање из нове фабрике "потпуно политичком одлуком".
Многе земље у развоју окрећу се нуклеарној енергији како би испуниле захтеве за чистом енергијом, нудећи више потенцијалних тржишта за Русију.
Ник Назми Ник Ахмад, малезијски министар природних ресурса и еколошке одрживости, рекао је за "Фајненшел тајмс" да земља "разматра увођење нуклеарне енергије" и да су већ разгопварали са свим "главним играчима" о потенцијалним пројектима.
Џејк Левин, виши директор за климу и енергију у Савету за националну безбедност САД, је на климатском самиту у Азербејџану у новембру, рекао да је Вашингтон забринут због тога што све више земаља сарађује са Кином и Русијом у сектору нуклеарне енергије.