Економија
Шири се бојкот трговинских ланаца у региону: Да ли потрошачи могу да их натерају да спусте цене
За петак, 31. јануар бојкот је најавило и Удружење "Ефектива" које у Србији позива на бојкот пет трговинских ланца
Потрошачи у региону послали су ових дана поруку трговинским ланцима да су претерали са поскупљењима. После једнодневног бојкота у Хрватској се поново припремају да дају до знања трговцима да неће да толеришу безобразно високе цене, а против хировитих власника трговина дигли су се и купци у Црној Гори. За петак, 31. јануар бојкот је најавило и Удружење "Ефектива" које у Србији позива на бојкот пет трговинских ланца.
Председник "Ефективе" Дејан Гавриловић каже за РТ Балкан да су цене хране у Србији међу највишима у Европи и да су одлучили да потрошаче позову на бојкот четири трговинска ланца, који су под лупом Комисије за заштиту конкуренције - "Делез", "Меркатор", "Универекспорт" и ДИС, али да су на списак додали и немачки "Лидл". Како објашњава, производи у страним трговинским ланцима прескупи су у односу на цене у матичним земљама из којих долазе.
"Цене у 'Лидлу' код нас су више него у њиховим радњама у окружењу и овај трговински ланац се исто приклонио тој политици високих цена код нас у земљи с тим што често има лажне акције и обмане са ценама", каже Гавриловић.
Према подацима Пореске управе Хрватске, број рачуна издатих за купљену робу у трговинама током масовног бојкота куповине прошлог петка, пао je за 44 одсто док је износ који је за њих плаћен пао за чак 53 одсто у односу на претходни петак. Након бојкота који је оцењен успешним и најавом новог нешто ширег бојкота у организацији платформе "Хало инспекторе", економиста Љубо Јурчић каже да је први бојкот био "реакција из срца", али да тржиште не могу довести у ред протести, већ држава.
"Влада има инструменте и политике којима може довести тржиште у ред. Протести то неће учинити нити је то посао грађана. Они једном неће отићи у куповину. Други пут ће отићи у неки други кварт, а већ трећи пут куповаће тамо где иначе купују", сматра Јурчић.
На питање да ли бојкот у Србији може да успе и да ли очекује да ће трговцима пасти промет, Дејан Гавриловић каже да акција неће имати значајан утицај уколико потрошачи купе дан раније већу количину робе, већ да би требало да се уздрже од потрошње у овим објектима.
"Било је разних предлога потрошача, сматрали смо да нема логике да позовемо да се не купује код свих, већ циљано код оних који су највећи и имају највеће цене. Очекујемо да ће имати ефекта, ако један дан трговински ланци изгубе одређени приход, да им се то поремети и да се запитају шта ће бити ако их купци буду бојкотовали дужи период. Видећемо и колико је потрошачима заправо стало и колика је тежина тог терета поскупљења о којем се прича", каже Гавриловић.
Он напомиње да је пад већи од 40 одсто у Хрватској био прилично "убитачан" за трговце у тој земљи, али да, ако се то надокнадило сутрадан, онда то и нема толики ефекат.
"Трговци нису јачи од државе, већ државе не желе да се суоче с њима. Требало би да имамо институције и органе који свој посао раде у интересу потрошача. Роба се продаје преко посредника, држава убира већи ПДВ, а купци трпе и то плаћају. Пет трговинских ланаца које смо ми прозвали за бојкот су у 2023. имали 105 милиона евра чисте добити", тврди Гавриловић.
Због најаве бојкота у Црној Гори се огласила Привредна комора ЦГ и саопштила да не подржава било коју врсту бојкота њених чланица без обзира на сектор у којем послују и да га сматра неоправданим, јер директно погађа привреду која, како су навели, није одговорна за изазове који на овај начин покушавају да се реше.
ПКЦГ је указала и да сектор трговине на велико и мало представља један од најзначајнијих сектора црногорске привреде, јер има највеће појединачно учешће у бруто додатној вредност од 13,7 одсто у 2023. години, а запошљава више од трећине свих запослених у приватном сектору и да не треба износити паушалне оцене о пословању компанија из овог сектора.
Они су навели да све компаније предају финансијске извештаје Пореској управи и да се из њих лако може утврдити, између осталог, да је бруто маржа у Црној Гори мања него у Словенији, Србији и Хрватској, што је свакако слаба утеха за црногорске потрошаче.
Купци у Хрватској су показали да их не занима да ли су марже негде веће, већ да више не желе из својих џепова да финансирају хирове власника трговинских ланаца. У петак ћемо видети да ли ће бити истрајни у томе, али и какву поруку ће домаћим трговцима послати потрошачи у Србији.
