Економија
Побуна потрошача због високих цена: Колике су трговачке марже у Србији, а колике у региону
Иако се купцима чини да је у Србији ситуација најгора и да су цене свугде веће него код нас, изгледа да је незадовољство потрошача једнако у свим државама у региону, па и у већини земаља ЕУ, одакле свакодневно стижу најаве бојкота трговинских ланаца
Потрошачима који свакодневно купују у трговинским ланцима у Србији није потребна никаква стручна помоћ, нити велико економско знање да би схватили да нешто није у реду са ценама, нарочито када су у питању храна и козметика. Производи из тих група углавном су они без којих ниједно домаћинство не може, а чије цене протеклих месеци скачу преко ноћи. И преко сваке мере.
На то су у Србији званично више пута указали и из Народне банке Србије и из Републичког завода за статистику истичући високе марже које трговци зарачунавају код одређивања цена. И Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак против четири највећа трговинска ланца у земљи због сумње да су закључили рестриктивне споразуме о ценама, чији исход, додуше још није познат.
Иако се купцима чини да је у Србији ситуација најгора и да су цене свугде веће него код нас, изгледа да је незадовољство потрошача једнако у свим државама у региону, па и у већини земаља Европске уније, одакле свакодневно стижу најаве бојкота трговинских ланаца.
Да те оптужбе нису само субјективан осећај, потврдила је и статистика прегледом просечних бруто маржи намирница.
"Марже највећих малопродајних ланаца у Србији у 2023. години су варирале између 16,3 и 44,25 одсто. На пример, 'Делез Србија', у чијем власништву су 'Макси' и 'Темпо' остварио је маржу од
44,25 одсто, док је 'Метро кеш енд кери' имао маржу од 16,3 посто. У 2024. години, просечна бруто маржа српских трговаца износила је око 14,9 одсто. Ове разлике могу бити последица мање конкуренције на тржишту и виших оперативних трошкова", каже за РТ Балкан др Вељко М. Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду.
Зарада трговински ланаца одражава однос између набавне вредности продате робе и бруто марже, што даје јасан увид у профитабилност малопродаваца у односу на њихове трошкове набавке.
Комисија за заштиту конкуренције је у свом извештају констатовала континуиран раст стопа бруто маржи од набавне вредности која је 2016. године била у просеку износила 19 одсто док је 2023. године била чак 38 одсто. Анализа је показала да се добит четири трговинска ланца која је 2016. године износила 3,7 милијарди динара у 2023. године достигла износ од чак 18,6 милијарди динара.
Комисија је констатовала и да се очекивало да ће улазак новог "играча" на тржиште 2018. године, иначе немачког "Лидла", који важи за дисконтни ланац, допринети смањењу цена и притиска на марже постојећих трговинских ланаца, а самим тим и до смањења њихове профитабилности.
Међутим, уместо да понуди ниже цене, "Лидл" се прилагодио конкуренцији и то не у корист потрошача. Цене су расле изнад инфлације, приходи су расли брже од трошкова, што је резултирало растом маржи, а пословна добит трговинских ланаца који у под лупом Комисије је имала готово невероватан тренд раста.
Према подацима из хрватских медија, највећи трговачки ланац у Хрватској "Конзум" је у 2023. имао бруто маржу од 37,9 посто, док је "Лидл" у тој земљи остварио маржу од 34,9 посто, док су дрогерије зарачунавале марже веће од 60 одсто!
Према подацима до којих је дошао истраживачки тим Економског факултета Универзитета Црне Горе, најмање марже у региону има Босна и Херцеговина. Доступни интернет извори, како наводе, указују да су трговачке марже у овој земљи 2023. године у просеку износиле 15 одсто, док су у Србији између 24 и 26 одсто, а у Хрватској изнад 30 процената, док је у Црној Гори око 19 одсто.
Дејан Гавриловић, председник удружења "Ефектива" које је позвало потрошаче на бојкот 31. јануара, каже за РТ Балкан да раст цена, првенствено хране, може да заустави само смањена потражња и да ће, све док купци пристају на садашње услове, цене и даље расти. Он указује да је највећи раст цена забележен код хране и хемије, односно код производа без којих потрошачи не могу.
"Марже су за велике трговинске ланце од 35 до 46 одсто у астрономске. Та маржа није једини показатељ, јер постоје и посредници преко којих велики трговински ланци купују, а који учествују у 'зидању' цене и то нарочито код слаткиша и хемије", тврди Гавриловић.
Он верује да су акцијске цене и то оне од 30 до 50 одсто заправо оне које би требало да буду реалне, а уз које би и потрошачи могли да преживе, а трговци би свакако пристојно зарадили.
Мијушковић сматра да бојкот трговинских ланаца може извршити притисак на власнике радњи да смање цене, али указује да његов успех зависи од неколико фактора. Пре свега од одзива потрошача који учествују у бојкоту и од тога колико он траје.
"Ако траје дуже, већи је притисак на трговце због смањеног промета и прихода. Уколико постоји јака конкуренција, потрошачи могу преусмерити куповину ка другим продавницама, што може натерати бојкотоване ланце да смање цене како би повратили купце. Ако купци могу лако пронаћи замене за производе или услуге које бојкотују, трговци ће бити под већим притиском да прилагоде цене", објашњава Вељко Мијушковић.
Које би могли бити ефекти бојкота?
Он сматра да бојкот може имати различите последице, од финансијских губитака за трговце, преко промене пословних стратегија и утицаја на добављаче, али и дугорочних промена на тржишту.
"Смањење продаје може довести до смањења прихода и профита бојкотованих ланаца. Трговци могу бити приморани да смање цене, побољшају квалитет услуге или да прилагоде понуду како би привукли назад потрошаче. Смањена продаја може негативно утицати на добављаче који сарађују са бојкотованим ланцима, посебно ако су од њих зависни. Успешан бојкот би могао донети и дугорочне промене на тржишту и у пословној етици и пракси, а могао би повећати и свест потрошача о њиховој моћи на тржишту", указује др Вељко Мијушковић.
Чини се да је тај тренутак актуелан не само у Србији, већ у читавом региону, јер су "устали" потрошачи у Хрватској, Црној Гори, Северној Македонији. Огласио се и пољски министар привредног развоја и технологије, Криштоф Пашик, који је рекао да ће Савет ЕУ током седнице Одбора за унутрашње тржиште и заштиту потрошача Европског парламента размотрити питање високих цена производа. Он је поручио да је то "горуће, конкретно питање које погађа милионе грађана".
Потрошачи можда нису свесни да од њиховог (не)одласка у продавницу зависи висина цена, па и судбина трговинских ланаца, јер "резервни купци" не постоје.
