"Велт": Уместо енергетског ослобођења од Русије, нова зависност

Немачка покушава да пронађе нове партнере за увоз енергената како би се "ослободила зависности од Русије", али је у међувремену открила да се широм света енергетика користи као начин стварања политичког притиска.

Немачка агенција за енергетику упозорила је да су ниске температуре пре Божића довеле до драстичног пада залиха гаса, као и да Немци морају да смање потрошњу за најмање 20 одсто како би оне издржале до краја зиме.

Ипак, ни у наредној години неће бити јасно ко ће заменити Русију као главни немачки извор енергената, наводи "Велт".

Катар

Заливске петромонархије велики су добитници актуелне енергетске кризе. Саудијска Арабија је највећи светски извозник нафте, док је Катар највећи извозник течног природног гаса (ЛНГ). Залихе гаса овог блискоисточног емирата друге су у свету, након руских, а налазе се превасходно испод морског дна, недалеко од катарске обале.

То је навело европске лидере да последњих месеци постану редовни посетиоци Дохе, где покушавају да добију дугорочне уговоре за куповину гаса са што повољнијим ценама, али уместо да у Заливу пронађу "слободу од Русије", Европљани у Заливу само стварају нову зависност, наводи "Велт".

Катар се последњих месеци нашао на удару критика због наводног лошег третмана страних радника који су градили стадионе за светскоо првенство у фудбалу, али и умешаности у корупцију, попут недавно разоткривеног "Катаргејт" скандала.

Представници ове државе наводно су платили позамашне суме новца појединим европосланицима како би они у европским институцијама позитивно говорили о маленој петромонархији, тврди белгијско тужилаштво. Европски парламент је чак подржао укидање притупа тој институцији за катарске лобисте док се истрага не оконча.

Катар је ове оптужбе одбацио, а мере ЕП назвао "дискриминаторним", наглашавајући да би оне могле да имају "негативне последице на односе и испоруке гаса", наводи немачки лист. Заливски емират је тако показао да се не плаши Европе, као и да је спреман да узврати контрамерама у тренуцима када се осећа угрожено.

Мали емират отворено прети Европи да ће обуставити испоруке гаса, опомиње "Велт".

Немачке компаније недавно су потписале уговоре са Катаром који предвиђају да ће Доха од 2026. године испоручивати два милиона тона ЛНГ у Немачку сваке године. То ће бити довољно да покрије тек око три одсто немачких енергетских потреба на годишњем нивоу.

Немогућа мисија: Немачкој потребно 400.000 танкера за замену руског гаса

Ипак, немачка влада мораће двапут да размислити пре него што да било какву изјаву или донесе одлуку која би могла да наљути катарске шеике, наводи "Велт".

Казахстан

Док је Немачка увозила значајне количине гаса из Русије, мало пажње је давано другим бившим совјетским републикама, попут Казахстана, Туркменистана и Азербејџана. Сада, Централна Азија, а поготово Казахстан, постали су веома интересантни за европске лидере који покушавају да пронађу замену за руски гас.

Казахстан се налази у посебно погодном положају. И поред санкција против Русије, та централноазијска држава наставила је да извози нафту у ЕУ преко нафтовода "Дружба", која завршава у рафинерији у источнонемачком граду Швету.

Поред нафте и гаса, Казахстан је богат и другим ресурсима, попут водоника, уранијума и ретким минералима, за чији увоз су Берлин и Брисел већ потписали дугорочне уговоре.

Зато ће политичка стабилност у овој централноазијској држави, која одржава блиске односе са Москвом, у наредном периоду бити од кључног значаја, наводи немачки лист.

Трговачке руте такође су од великог значаја за Европу. Већина робе и енергената из Централне Азије мора да прође кроз Русију, коју ће Европа покушати да избегне изградњом тзв. "средњег коридора", који се простире преко Црног и Каспијског мора, као и подручја Јужног Кавказа. Ипак, радови на овом коридору још увек су у раној фази развоја.

Грчка и Турска  

Налазишта гаса у Источном Медитерану, која се налазе у средишту конфликта Грчке и Турске, највероватније неће бити економски исплатива, а њихова експлоатација није компатибилна са европском климатском политиком, пише "Велт". Јасно је да се у том делу света не налазе решења која би могла да утичу на решавање енергетске кризе у кратком року.

Ипак, и поред тога што нема сопствене залихе енергената, Турска је успела да профитира од сукоба у Украјини. Она је на путу да постане енергетско чвориште, пре свега за енергенте из Русије, али и других земаља, попут Азербејџана и Ирана. Пошто је Анкара одбила да уведе санкције Москви, она користи свој донекле привилегован положај да постане један од водећих "препродаваца" руских енергената, наводи немачки лист.

Ердоганова стратегија несумњиво је ризична, али се до сада показала као веома успешна, па је Турска тако на путу да, и без сопствених резерви, постане један од водећих играча у светској борби за енергенте.

Сенегал

Немачка се на прошлогодишњој климатској конференцији обавезала да ће обуставити давање финансијске помоћи за пројекте експлоатације фосилних енергената у земљама у развоју, закључно са 2022. годином. Ипак, енергетска криза приморала је немачку владу да напусти ово обећање, па је немачки канцелар Олаф Шолц током посете Сенегалу у мају изјавио да ће његова земља "интензивно радити" на развоју сарадње у области производње гаса.

Производња течног гаса у тој држави требало би да почне већ следеће године, али он могао да покрива тек око четири одсто немачке потрошње. Од Шолцове посете било је мало конкретних вести, вероватно зато што се министарства економије и спољних послова, предвођена Зеленима, противе дугорочним улагањима.

То свакако неће много забринути Сенегалце, којима не мањка потенцијалних инвеститора. Италија, Француска и Пољска, између осталих, показале су последњих месеци интересовање за улагање у експлоатацију гаса у овој афричкој држави. Купаца гаса неће недостајати, са Немачком или без ње, пише "Велт".

Венецуела

Нафта из Венецуеле и угаљ из Колумбије, чија је куповина била политички неприхватљива до пре само годину дана, поново су постали занимљиви европским званичницима. Колумбија је током ове године повећала свој извоз угља у Немачку чак четири пута, док је Венецуела, која се годинама налази на удару западних санкција, последњих месеци почела да се отвара.

Вашингтон је почео да постепено ублажава санкције против ове латиноамеричке државе, а Каракас је узвратио отварањем свог тржишта за повратак америчких нафтних компанија. Председник Венецуеле Николас Мадуро изјавио је да је Венецуела "има довољно нафте да замени руске изворе", преноси немачки лист.