Економија
Страни инвеститор затвара фабрику: Како ће одлазак "Бенетона" утицати на текстилну индустрију Србије
Италијанска компанија "Бенетон" најавила је да затвара фабрику у Нишу, а отказе ће добити око 950 радника
Још један страни инвеститор, који је дочекан издашним субвенцијама, напушта Србију и за собом оставља празне погоне и раднике без посла. Италијанска компанија "Бенетон" најавила је да затвара фабрику у Нишу, а отказе ће добити око 950 радника.
"Бенетон" је 2011. године, када је долазио у Србију, добио субвенције од државе од 9.000 евра по радном месту.
Председник Гранског синдиката текстила, коже и обуће, Савеза самосталних синдиката Радојко Јовановић, каже да је то већ виђен сценарио који је последица погрешне стратегије о субвенционисању страних компанија.
"И ја бих могао да будем добар директор када бих добио од државе субвенције. 'Геокс' је исто затворио фабрику у Врању пре две године, а држава им је давала сваку трећу плату и кад је престала, они су отишли тамо где је радна снага јефтинија. Било је више таквих инвеститора", каже Радојко Јовановић за РТ Балкан.
Градоначелник Ниша Драгослав Павловић је изјавио да ће радници добити отпремнине, што им следује по закону и накнаде преко Националне службе за запошљавање. Он је истакао да ова компанија гаси фабрике по читавом свету и да је у 2023. години на глобалном нивоу имала губитак од 230 милиона евра. Рекао је и да ће преко Локалног акционог плана запошљавања који НСЗ има подстаћи друге послодавце да се пријаве за подстицајне мере за запошљавање отпуштених радника "Бенетона". Град формира и Привредно-економски савет, чији ће задатак бити помоћ радницима који ће остати без посла.
Министарка привреде Адријана Месаровић је рекла да је изненадно затварање фабрике у Нишу последица глобалних проблема које има компанија "Бенетон" и која је у последњих годину дана затворила 400 продавница, као и производни погон у Хрватској. Она је рекла да ће држава учинити све да се реши проблем оних који су остали без посла.
Радојко Јовановић каже да ниједан синдикат нема чланство у "Бенетону" и да немају информације шта ће бити са радницима.
"Питање је да ли ће добити отпремнину, а вероватно ће на улицу. Тренутно нема најава нових отпуштања у другим фабрикама у овом сектору, али очекујемо проблеме у фирмама које су кооперанти ауто-индустрије, јер већином долази до опадања производње због кризе у Немачкој. Проблеме имају у 'Пролетеру' у Ивањици, где немачка компанија није исплатила децембарске зараде, ни боловање радницима до 30 дана за новембар. Обустављена је производња и не зна се шта ће бити са око 300 радника", наводи Јовановић.
У Привредној комори Србије за РТ Балкан кажу да је "Бенетон" један од највећих инвеститора и произвођача текстилних производа у Србији са готово 950 радника и значајним извозом од неколико милиона евра.
"У неком моменту свакако ће се у структури извоза осетити смањење, а поред тога ако буде дошло и до потпуног затварања погона, појавиће се одређени број стручних радника на тржишту рада. Како текстилна индустрија већ неколико година увози радну снагу из земаља Југоисточне Азије и како је приметан недостатак квалификованих стручних радника, нема сумње да ће велика већина радника која се буде појавила на тржишту рада бити врло брзо преузета од стране текстилних произвођача, како из Ниша, тако и из Лесковца, Пирота, Врања и Власотинца, где постоји велики број текстилних фирми", кажу у ПКС.
У Србији је регистровано више од 1.180 привредних друштава за производњу текстила, текстилних производа и одевних предмета, а у ПКС кажу да је нешто више од 30 са иностраним капиталом, док су остало домаће фирме.
У Привредној комори наводе да је протеклој години у текстилној индустрији у Србији било запослено 44.000 радника док је у производњи коже, предмета од коже и обуће запослено 11.000 радника, али и да је у односу на 2023. приметно незнатно смањење броја запослених за око 1,7 одсто.
Радојко Јовановић истиче да су плате у текстилној индустрији међу најнижим и да су тек мало више од минималца.
"Они који имају 'добре' плате су на око 70.000 динара, али већина ради за 55.000 до 60.000 динара. Око 85 до 90 одсто су жене. Текстил је увек међу првима упадао у проблеме, а последњи излази, ако је икада и изашао из кризе", казао је Радојко Јовановић.
Према подацима Привредне коморе Србије, у периоду од јануара до јула прошле године, просечна зарада исплаћена у производњи одевних предмета мања је за 37,2 одсто од просечне зараде у Србији и била је око 61.100 динара.
Русија међу три најзначајнија тржишта
Према подацима РЗС, у периоду од јануара до августа 2024. године, извоз текстила, одевних предмета, коже и предмета од коже износио је око милијарду евра, што чини 5,4 одсто укупног извоза из Србије. У односу на исти период 2023. године, забележен је пад од 6,3 одсто. У истом периоду, увоз је достигао 1,2 милијарди евра, што чини 4,7 одсто укупног увоза.
"Највећи извозници текстилних производа су углавном произвођачи везани за ауто-индустрију који се баве производњом седишта и пресвлака за седиште. Поред њих, значајно учешће у укупном извозу текстилних производа имају произвођачи чарапа, па за њима и произвођачи одевних предмета. Три најзначајнија тржишта, када је у питању извоз текстилних производа, су Италија, Немачка и Руска Федерација, која заједно чине готово 40 одсто од укупног извоза", кажу за РТ Балкан у Привредној комори Србије.
