Економија

РТ Балкан анализа: Ко у Србији зарађује више од 1.000 евра месечно?

Програмери су неприкосновени по висини просечне зараде која је већа од 2.000 евра, а међу најплаћенијим су и занимања у сектору ваздушног саобраћаја, експлоатације нафте, управљачких делатности...
РТ Балкан анализа: Ко у Србији зарађује више од 1.000 евра месечно?© Quality Stock Arts / Malambo C -peopleimages.com / KPs Photography - stock.adobe.com

Плата од 1.000 евра о којој већина радника у Србији може само да сања, реалност је за запослене у 13 делатности који зарађују више од 117.000 динара. Убедљиви рекордери су, међутим, и даље програмери, јер је просечна зарада запослених у информационим технологијама већа од 2.000 евра и у јулу је била 260.931 динар. Стручњаци кажу да овако високе зараде у десетак делатности вуку цео српски просек, који је у јулу био 83.781 динар, док сваки други запослени прима зараду која је мања од 64.734 динарa, колико износи медијана.

Просечну зараду тако, осим програмера, "зидају" и пилоти и остали запослени у ваздушном саобраћају чији просек се примакао износу од 200.000 динара. На високом трећем месту је сектор научног истраживања и развоја са просеком од 176.187 динара. Нафташи се уобичајено високо котирају, а просечна плата у експлоатацији нафте била је 158.732 динара.

Они који су ангажовани у сектору управљачких делатности, који обухвата пружање саветодавне помоћи пословним и другим организацијама у вези са управљањем, као што су стратегијско и организационо планирање, финансијско планирање и планирање буџета, трансфер технологије, као и маркетиншки циљеви и политике у просеку су плаћени око 151.506 динара.

Када је у питању прерађивачка индустрија, најбоље су плаћене дуванџије (131.097 динара), запослени у производњи кокса и деривата нафте (142.894 динара) и фармацеутских производа (119.982 динара). Они који производе одевне предмете имају упола мање плате (52.274) од оних који праве лекове или готово три пута мање од оних који су задужени за производњу бензина, дизела и осталих деривата.

Финансијске услуге доносе плату од 134.699 динара, а зараде које су значајно изнад просечних имају и у сектору телекомуникација са 123.109 динара и осигурања са 2.000 динара мање.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна бруто зарада обрачуната за јул 2023. године износила је 115.664 динара, док је просечна нето зарада, без пореза и доприноса износила 83.781 динар. Раст бруто и нето зарада, у периоду од јануара до јула у односу на исти период прошле године, износио је 15,3 одсто номинално, што значи да су плате у просеку расле у складу са инфлацијом - реално је тај раст био око 0,3 одсто.

У поређењу са истим месецом претходне године, просечне бруто и нето зараде за јул 2023. године номинално су веће за 14,6 одсто, а реално за 1,9 процената. Медијална нето зарада износила је 64.734 динарa, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.

"То значи да половина становништва добија од 40.000 динара колико је минималац до 64.000 динара и да нама просек вуку запослени у неколико области са најплаћенијим занимањима - ИТ, дуванска индустрија, ваздухопловство. Када је у питању научно-истраживачки рад не значи да свако ко се бави науком има толику плату, већ само они који пишу научне радове, а примања су условљена и врстом истраживачке области", каже за РТ Балкан Милош Турински са специјализованог портала "Послови инфостуд". 

Он напомиње да су максималне зараде које су забележене на њиховом сајту и значајно изнад тих просечних плата.

"Највећа понуђена плата за програмера била је 500.000 динара, што је далеко изнад просека. Са друге стране, имамо занатска занимања, где су нуђене плате и од две или три хиљаде евра. То су максимално забележене зараде које су појединци, односно фирме, нудили за одређене позиције, што не значи да сви који се баве тим послом могу да очекују ту зараду. Имали смо за шефа кухиње 350.000 динара, али обичан кувар може да очекује зараду између 80.000 и 100.000 динара", напомиње Турински.

У јавном сектору највеће плате у државној управи 

Просек плата у јавном сектору у јулу је износио 85.730 динара, док су они који раде код предузетника у просеку добијали упола мање - 42.566 динара. Највеће плате имала је државна администрација, 97.294 динара, док су они који раде у покрајинској администрацији у просеку зарадили 97.012 динара.

Следећи по висини примања су запослени у јавним државним предузећима чије плате су у просеку биле по 96.804 динара. Просек радника јавних локалних предузећа био је мањи за око 20.000 динара и износио је 76.654 динара.

Нешто мањи просек, 76.423 динара забележен је у образовању и култури док су запослени у здравству и социјали у просеку примили по 84.474 динара.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНС) Ранка Савић каже за РТ Балкан да не треба занемарити да око 300.000 људи прима само минималну зараду која је тренутно око 40.000 динара, а да половина, односно сваки други запослени има мању плату од 64.000 динара.

"Један део, пре свега ИТ сектор, али и државна управа у великој мери вуку тај просек. Не можемо се баш похвалити висином зарада, пре свега ако имамо у виду инфлацију која 'једе' сва та повећања зараде. Постоје разлике између сектора, али и унутар сваке делатности. У ваздушном саобраћају су велике зараде за српске услове, због плата контролора лета и пилота, али много мање зарађују они који раде у службама на аеродрому и има око 80.000 динара, иако и то није мала плата у односу на већину запослених у нашој земљи", каже Ранка Савић за РТ Балкан.

Она указује да ћемо се у будућности суочити са огромним проблемом недостатка радне снаге, због чега ће и плате у секторима попут текстилне индустрије морати да расту.

"И трговина 'грца' и стално им одлазе радници, јер су плате око 55.000 динара. Док не дође до неког приближног усаглашавања, сви ти сектори као што је текстилна индустрија, трговина, угоститељство, у којима су изузетно мале плате ће имати све већи проблем са недостатком радника. Само кувар у угоститељству има добру плату, а сви остали минималну зараду или незнатно већу од минималне. Огроман је мањак и уколико буду желели да имају довољно радне снаге за обављање своје делатности послодавци ће нужно морати да повећавају плате у тим секторима", каже Ранка Савић.

С друге стране, економисти указују да су ниске просечне плате сигнал да се зараде у појединим секторима примају "на руке".

image