Бела кућа отворила врата новим царинама: На удару бакар и, наравно, Кина

Амерички председник Доналд Трамп потписао је извршну уредбу којом се налаже Министарству трговине да испита могуће царине на бакар, што је последња у низу мера које би могле да преобликују глобалне ланце снабдевања.

Високи званичници САД оценили су да је овај корак неопходан за решавање, како су рекли, питања националне безбедности. Они тврде да су дампинг (пласирање производа на тржиште по прениским ценама) и велики капацитети на светским тржиштима утицали на домаћу америчку производњу бакра, остављајући системе наоружања и друге кључне производе зависним од увоза.

Неименовани званичници, наводи "Блумберг", нису рекли колике би царине требало да буду. Фјучерси на бакар у Њујорку порасли су скоро пет одсто за дан, највише од маја прошле године.

Бакар је важан материјал за модерне економије због његове широке употребе у електродистрибуцији. Многи аналитичари предвиђају веће цене у овој деценији јер понуда не иде у корак са потражњом. Као и код других метала, Кина је лидер када је у питању прерада - та земља је прошле године чинила око 44 одсто светског рафинисаног бакра, показују подаци Геолошког завода Сједињених Држава.

Трамп је већ искористио своје председничко овлашћење да уведе царине од 25 одсто на два друга индустријска метала - челик и алуминијум - које би требало да ступе на снагу у марту.

Министар трговине Хауард Лутник је у саопштењу навео да ће се испитати и производи који укључују бакар, и рекао да је циљ администрације да "подмлади" домаћу индустрију бакра.

"Попут наше индустрије челика и алуминијума, наша велика америчка индустрија бакра је десеткована од стране глобалних актера који су напали нашу домаћу производњу", навео је Лутник. "Царине могу помоћи у обнављању наше индустрије бакра, ако је потребно, и јачању наше националне одбране."

Питер Наваро, Трампов трговински саветник, издвојио је Кину, рекавши да је она "дуго користила вишак индустријских капацитета и дампинг као економско оружје да доминира глобалним тржиштима, систематски поткопавајући конкуренте и терајући конкурентске индустрије из пословања".

САД су 2024. године потрошиле око 1,6 милиона тона рафинисаног бакра, према Геолошком заводу САД. Док САД имају значајне руднике, производећи око 850.000 тона примарног бакра прошле године, и даље се ослањају на увоз да би задовољили потребе. Чиле је највећи увозни извор, са 38 одсто укупног увоза, затим Канада и Мексико са 28 и осам одсто.

Према истраживању "Морган Стенлија", нето увоз бакра покрива 36 одсто потражње САД.