Економија еврозоне би требало да се смањи следеће године јер ће висока инфлација и потенцијална несташица енергената довести до пада производње и изазивати потресе на тржишту рада, оцењују економисти "Фајненшел тајмса".
Скоро 90 одсто од 37 економиста које је анкетирао ФТ сматра да је зона јединствене валуте већ у рецесији, а већина предвиђа да ће бруто домаћи производ бити у паду током целе следеће године.
"Тржишта гаса у Европи остају кључни ризик", рекла је Кјара Зангарели, економиста у инвестиционој компанији "Морган Станлеи". "Додатни поремећаји у снабдевању, или посебно хладна зима, могли би да доведу до поновних тензија и поновног раста цена, што би владе натерало на нову прилагођавања и уништило би потражњу."
Већина економиста сматра да је Европа прошла најгору енергетску кризу, коју су изазвале санкције Запада Москви због специјалне војне операције у Украјини. Блага јесен омогућила је да складишта природног гаса остану скоро пуна.
Међутим, многи страхују да постоји могућност да наредне године опет дође до рационализације енергената, нарочито ако ова зима буде неуобичајено хладна и исцрпи залихе, или ако се доток гаса из Русије додатно смањи током 2023. године.
"Ризик од рационализације гаса је вероватно избегнут ове зиме, али питање снабдевања енергентима за следећу зиму је и даље отворено", рекао је Силвен Бројер, главни економиста за Европу, Блиски исток и Африку у "Ес енд Пи глобал рејтингс" компанији.
Европске земље су успеле да смање зависност од руског гаса окретањем ка Норвешкој, САД и Блиском истоку, уз прелазак на алтернативне изворе енергије. Али економисти упозоравају да ће, без руских залиха, бити много теже напунити кључна европска складишта гаса уочи следеће зиме.
"Нивои залиха гаса сада брзо опадају", сматра Карстен Брзески, шеф макро истраживања у ИНГ банци. "Још увек постоји ризик од кризе снабдевања енергентима ове зиме. Штавише, следећа зима ће бити још изазовнија."
Очекивало се да ће пад економије, у комбинацији са знатно вишим трошковима хипотека широм Европе, изазвати оштар преокрет на тржишту некретнина у региону. Европска централна банка (ЕЦБ) подигла је стопе за 2,5 процентних поена током 2022. и очекује се да ће додатно повећати трошкове задуживања у 2023. години.
У просеку, економисти предвиђају да ће следеће године цене некретнина у еврозони пасти за 4,7 одсто. Марија Демерцис, виши сарадник у истраживачком центру "Бројкег" сматра да цене кућа "неће наставити да расту ако будемо у рецесији и ако се каматне стопе повећају".
Економисти које је анкетирао ФТ предвиђају да ће се привреда еврозоне следеће године смањити за нешто мање од 0,01 одсто. То је песимистичније предвиђање и од Европске комисије и од ЕЦБ, које су предвиделе да ће економија блока расти за 0,3 одсто, односно 0,5 одсто следеће године.
Марчело Месори, професор економије на Универзитету Луис у Риму, рекао је да би даље повећање каматних стопа ЕЦБ-а како би се изборили са "прекомерном инфлацијом" довело до "озбиљне рецесије у евро зони".
Очекује се да ће инфлација у еврозони остати изнад циљаних два одсто ЕЦБ-а још најмање две године, кажу економисти. У просеку, аналитичари очекују да ће цене порасти за нешто више од шест одсто следеће године и скоро 2,7 одсто у 2024.
Те прогнозе су ниже од прогноза ЕЦБ-а, која је раније овог месеца предвидела да ће раст цена у просеку износити 6,3 одсто следеће године и 3,4 одсто у 2024.
Очекује се да ће следеће године раст плата бити 4,4 одсто, према просечном предвиђању у анкети ФТ, што је испод 5,2 одсто прогнозе ЕЦБ.
У просеку, економисти предвиђају да ће незапосленост порасти са рекордно ниских 6,5 одсто у еврозони у октобру на 7,1 одсто на крају следеће године.