Директне стране инвестиције и државни инфраструктурни пројекти исцрпли су свој потенцијал да буду мотор развоја домаће економије, а да би Србија наставила привредни раст – мора да ради на додатном јачању домаћег приватног сектора, кажу стручњаци. Напомињу да продуктивност рада расте спорије од зарада и да би повећање минималне зараде додатно погодило домаће привреднике.
Више од 400 чланова Уније послодаваца, махом из домаћег приватног сектора одговорило је на питања из анкете о томе како би раст минималне цене рада могао да утиче на њихово пословање. Док су представници компанија из већих градова имали блажи став о најави да би "минималац" са 475 евра могао до 1. октобра да порасте на 500, а до Нове године и на 550 евра, фирме из источне Србије не гледају благонаклоно на ту меру.
Напомињу да би повећање минималца могло да угрози постојећа радна места.
"Показало се да само 16,8 одсто привреде која је анкетирана потпуно подржава и сматра да је потпуно оправдано повећање минималне зараде у неком кратком року", рекао је за РТС Иван Ђоковић из Уније послодаваца.
Ђоковић наводи да 83,2 одсто сматра да то није могуће, односно да је могуће уз неке ризике, и да без помоћи државе у виду инвестиција или растерећења пословања, није у потпуности изводљиво.
"Такође, 27 одсто сматра да је то ризично и да је тешко у овом тренутку, а 21 одсто сматра да је то неизводљиво и неприхватљиво за њихов обим пословања, а 35 одсто каже да то може да се подржи, али уз административну и другу подршку државе", прецизирао је Ђоковић.
На питање како би се повећање минималца одразило на укупну привреду и државни буџет, будући да када се повећава минималац, држава повећава и неопорезиви део на зараде, Слободан Минић из Фискалног савета Србије истиче да му је необично то што је Влада изашла са средњерочним планом повећања минималне зараде, мимо Социјално-економског савета.
Социјално-економски савет је институција у оквиру које би требало да се воде преговори и о минималној заради.
"Битно је да се држимо тих институционалних оквира зато што у тим преговорима, на основу неких објективних параметара и анализа као што је нпр. кретање продуктивности домаће привреде као што су кретања трошкова живота, може да се дође до износа минималне зараде која ће донети највећи могући бољитак, а да се истовремено не угрози опстанак радних места", изјавио је Минић и додао Србија има структурни проблем јер од 2018. године плате расту много брже од продуктивности.
Кумулативно и двоструко више, што посредно доводи до одласка страних инвеститора из Србије.
Саговорници РТС-а истичу да домаћи и страни инвеститори званично јесу у истом положају када се ради о праву на субвенције. Међутим, напомињу да то у пракси није увек баш тако и да је држава мало наклоњенија странцима који уз то имају и додатну подршку својих конзуларних представништава.
Што се тиче осталих изазова с којима се домаћи привредници суочавају, анкета Уније послодаваца је показала да су то недостатак ликвидних средстава које би требало да пласира банкарски сектор, недовољна подршка државе кроз субвенције за нову опрему и нове технологије као и лажна боловања, преплаћеност, те недостатак подршке образовног система који би требало да школује кадрове у складу са потребама тржишта.
Подсетимо, председник Србије Александар Вучић је најавио да ће држава покушати да у два корака, у октобру и јануару, док је министар финансија Синиша Мали касније прецизирао колики ће бити ти износи.
"Први пут у историји Србије идемо на минималну зараду од 500 евра. Одмах три месеца након тога, 1. јануара 2026. године следи додатно повећање 10,1 одсто на 550 евра. Дакле, 13,7 одсто повећање ове године у јануару, у октобру још 9,4 одсто, у 1. јануара наредне године 10,1 одсто", казао је Мали.
Преговори о минималној цени рада за сваку следећу годину до сада су почињали у августу. О њима се на седницама Социјално-економског савета договарају представници синдиката, послодаваца и државе.
Синдикати су претходних година, због инфлације, тражили да се износ минималца утврђује два пута годишње. Они су истицали да се висина минималне зараде за наредну годину утврђује чак четири месеца пре почетка примене и зато су тражили да се о минималној цени рада преговара и ванредно уколико се значајније промени неки од елемената за утврђивање минималне цене рада.
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Душко Вуковић je изјавио da je nеспорно да минималац треба да се повећа, али da o тој потреби синдикати говоре годинама.
"Минималац би можда био и већи од 60.000 динара да су Влада и послодавци уважавали ставове синдиката и то да минималац мора да увек буде изнад минималне потрошачке корпе", казао је Вуковић.