Нова одлука Народне банке Србије: Колике ће бити камате на кредите

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75 одсто, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне олакшице од 4,5 одсто и кредитне олакшице од 7,0 одсто, објавила је централна банка.

Референтна каматна стопа у Србији је на истом нивоу од септембра прошле године.

Одлука је нарочито важна за све оне који имају неки кеш кредит, јер референтна каматна стопа утиче на висину рате динарских кредита, а они су у Србији најчешће готовински.

Из НБС су навели да су цене појединих прехрамбених сировина на светским берзама (какаоа и кафе), које су недавно достигле рекордни ниво, уз ефекте прошлогодишње суше и смањену понуду воћа и поврћа, деловали да цене хране на домаћем тржишту претходних месеци убрзају међугодишњу динамику раста.

Наш избор

Трампове царине на робу из Србије: Да ли се спушта рампа или још има наде за српске извознике

Притом, због високих температура, постоји ризик и да би овогодишња пољопривредна сезона могла бити испод просека, а подаци Републичког завода за статистику указују да су овогодишњи приноси појединих раних сорти воћа биле ниже од прошлогодишњих.

Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да су централне банке широм света, па и Народна банка Србије и даље суочене са израженом неизвесношћу у погледу протекционистичких мера водећих светских економија и њиховог утицаја на инфлацију и привредни раст својих економија.

Поред тога, проширен је сукоб на Блиском истоку, што је увело нову димензију ризика у погледу раста светских цена нафте и природног гаса, иако су ове цене смањене након проглашења примирја.

У таквим неизвесним глобалним околностима, кретања на светским робним и финансијским тржиштима карактерише висок степен волатилности који захтева опрезност у вођењу монетарне политике.

Извршни одбор је имао у виду и да је Европска централна банка у јуну наставила да ублажава монетарну политику, што би требало да се одрази на повољније услове евроиндексираног задуживања код нас, док се, према садашњим најавама, може оценити да ће Систем федералних резерви (ФЕД) бити опрезнији у ублажавању монетарне политике.

На такве одлуке ФЕД-а могла би утицати појава појачаних инфлаторних притисака услед увођења додатних царина, што би се могло одразити и на токове капитала према земљама у успону.

Европски банкари забринути због јачања евра: Раст би се из благослова могао претворити у проклетство

Међугодишња укупна инфлација је у мају успорила на 3,8 одсто, а базна инфлација на 4,6 одсто.

Међутим, због повећања цена нафтних деривата услед раста светске цене нафте током јуна и очекиваних ефеката неповољних временских прилика на цене хране, међугодишња инфлација ће у наредним месецима вероватно привремено убрзати и кретати се око горње границе дозвољеног одступања од циља.

Према проценама Републичког завода за статистику, у периоду од јануара до маја ове године међугодишњи раст индустријске производње износио је 2,5 одсто и био је пре свега вођен растом активности у прерађивачкој индустрији од 4,2 одсто, где се виде ефекти раста инвестиција у аутомобилску индустрију.

Релативно висок међугодишњи раст по овом основу бележи и робни извоз од 10,2 одсто у пет месеци, док је услед реализације инвестиционог циклуса и раста расположивог дохотка робни увоз растао брже односно 11,5 одсто у пет месеци.

Уколико се посматра само мај, међугодишњи раст извоза робе је био значајно већи од раста увоза робе (17,3 одсто наспрам 6,8 одсто).

Показатељи активности у сектору услуга били су повољнији у мају него у априлу и током првог тромесечја, на шта пре свега упућује повећан промет у трговини на мало од 5,6 одсто међугодишње у мају, након 0,8 одсто у прва четири месеца ове године.

Извршни одбор очекује да ће у наставку године економска активност убрзати, чему ће првенствено допринети започето убрзање производње у аутомобилској индустрији, као и реализација инфраструктурних пројеката предвиђених програмом ''Србија Експо 2027''.
Подршку привредном расту, пружа и раст кредитне активности према сектору привреде и становништва од преко 11 одсто међугодишње у мају, који је резултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке и повољнијих трошкова задуживања.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати актуелна економска кретања, усвојити августовски Извештај о инфлацији с новим макроекономскима пројекцијама и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. августа 2025. године.