Економија
Горак укус чоколаде: Рекордна цена какаа диже цену омиљеног слаткиша и у Србији
Млечна чоколада је у Србији у протеклој години поскупела око 10 одсто. У Удружењу за биљну производњу Привредне коморе Србије кажу да је утицај на цене неминован с обзиром да смо увозно зависни од сировина за производњу чоколаде
Чоколада нам се последњих година сервира у све мањем паковању, док је за њу потребно издвојити све више новца. Додатни удар на џепове љубитеља овог, али и других слаткиша, који се праве од какаа, биће поскупљење ове основне сировине. Извештаји са светских берзи показују да су цене какаа ових дана достигле нови историјски максимум од приближно 6.400 долара по тони. Потрес на глобалном тржишту, неминовно ће подићи цене и домаћих слаткиша.
Млечна чоколада је у Србији у протеклој години поскупела око 10 одсто. Килограм је, према подацима из "Потрошачке корпе", коју објављује Министарство унутрашње и спољне трговине, у новембру 2023. године коштао 1.380 динара, док је годину дана раније могао да се купи за 1.234 динара.
Какао се производи, пре свега, у Гани и Обали Слоноваче, а трговци су забринути због последица климатског феномена Ел Нињо који узрокује суше у западној Африци, области где се производи 75 одсто ове сировине кључне за прављење чоколаде.
У Удружењу за биљну производњу Привредне коморе Србије за РТ Балкан кажу да је утицај на цене неминован с обзиром да смо увозно зависни од сировина за производњу чоколаде. У 2023. години смо увезла 18.420 тона какао зрна и производа од какао зрна, што је пораст од 2,6% у односу на 2022. годину. Сировина је плаћена 70 милиона евра, што је вредносно раст увоза од 20,7%.
"Земље из којих највише купујемо какао у зрну и производа од какао зрна су Обала Слоноваче са 40 одсто удела, затим Француска 21 одсто и Холандија са око 11 одсто, док је преосталих 28 одсто из Гане, Кине, Перуа…", кажу за РТ Балкан у ПКС.
Они напомињу да у последњих пет година расте увоз сировина за производњу кондиторских производа, а у прошлој години увоз какаа у зрну и какао маслаца бележи раст од 22,7 одсто.
У ПКС напомињу да се увоз производа и полупроизвода од чоколаде и производа од чоколаде у паковањима већим од два килограма на петогодишњем просеку смањио, доласком компаније "Бери Калебаут" која у Србији производи не само за домаће тржиште, већ и сировину за извоз, тако да смо од увозника овог производа постали извозници истог и увоз се драстично смањио. У 2023. години смо имали пораст извоза сировина од 25,1%.
Купили мање чоколаде, али за више пара
Од 2017. године до 2022. године увоз чоколаде количински се удвостручио, али је у 2023. години увоз чоколаде имао количински пад од 12,7%, а вредносно пораст од 2,2 одсто, што значи да смо у иностранству купили мање чоколаде, али за више пара, због раста цена. Количински смо увезли 12.158 тона.
Извоз чоколаде количински је имао пораст од 19,5%, а вредносно 35,7%. Извезли смо око 7.503 тона, са порастом свих категорија чоколаде.
"Наша кондиторска индустрија око 60 одсто производа извози на тржиште БиХ, Црне Горе и Македоније, а остатак одлази у Хрватску, Руску Федерацију, Немачку… Имали смо раст у 2023. години од 24,5%, док је увоз био већи за 15%. Земље из којих смо највише увозили су Немачка и Пољска преко 50%, затим Хрватска, БиХ, Италија, Турска, Аустрија, Холандија", наводе у ПКС.
Они напомињу да је Србија значајан произвођач кондиторских производа са добро позиционираним брендовима у региону.
"У кондиторској индустрији се перманентно улаже у нове технологије, а присутна је и разноврсност у асортиману. Највећа привредна друштва регистрована за производњу какаоа, чоколаде и кондиторских производа и производњу двопека, кекса, трајног пецива и колача су 'Свислајон', 'Пионир', 'Штарк', 'Бамби', 'Јафа', 'Медела', 'Бенилиан', 'Нели'", наводе из ПКС.
У Србији укупно послује нешто више од 200 привредних друштава која се баве производњом двопека, кекса, колача, какаа, чоколаде и кондиторских производа, а годишње се оснује до 10 нових. У удружењу за биљну производњу ПКС напомињу да се из године у годину повећава број предузетника из исте делатности и да се креће између 300 и 350, а годишње се оснује до 30 предузетничких радњи које нуде слатки програм.
У укупној производњи кондиторских производа доминира производња финих пекарских производа типа кекса, бисквита и вафла, затим производња производа сличних чоколади, чоколада и бомбонски производи. Такође, у извозу доминира и програм финих пекарских производа.
